Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

80

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

упьетава и да се повинуе своему магистрату” (°). Y Протоколу има још података из којих се види да војводе одговарају пред судом ( 10 ). Према томе, у овом првом периоду развоја одговорности у Србији, и начелно и у пракси, било je личне одговорности службеника па чак и старепшна. Ова се одговорност решавала пред редовним судовима по општим а не посебним правилима о одговорности. Нема одговорности за другог али држава плаћа накнад у случају реквизиције. Уколико ова наклада не би била исплаћена, може се претпоставити да je држава начелно одговарала за неизвршење своје обавезе али нема посебних пра вила о овој одговорности. 3. Друг и период (од 1815. до Y става 1838). За време црве владавине Кнеза Милоша у Србији није било прописа о службеницима јер није било прописа уопште, пошто je то одшварало Милошевом схватању ~да je боле владати и управлати по својој воли, него се везати за хартију” ( п ). Према томе, нигде нису прописане ни дужности ни права службеника. То je потпуно одговарадо не само лично ј владавини Милошевој већ и његовом схватању службеника ( 12 ). Милош je своје чиновнике сматрао нешто мало више од обичних слугу ( 13 ). Y потврду овог мишлења већ je ca разлогом истакнуто да се „поред редовне службе сваки... чиновник могао употребити и на друтк посао или чак да врши послове који би пргшадали слугама и слушкшьама: да потрчи за неку ствар, да обрне и навуче Милошу јеменије, да загшма његову децу, да сноси све шихове испаде, да привија болесницима облоге, итд. Алекса Симић, хазнадар и београдски конзул, који je имао ногу као и Милош, носио je његове нове јеменије по један дан да би се мало рашириле и разгазиле, да не би жулиле Господара” ( 14 ). Кад je такав однос био између кнеза и тадашших службеника, јасно je да између државе и службеника није било управноправног односа, већ су службеници, без обзира на дужности које су вршили, у ствари били у личној служби Милошевој. Вук Караџић je први указао на овај незавидан положај службеника у свои познатом писму кнезу Милошу од 12. октобра 1832, у којем, поред осталог, истине да би чиновнидима требало да се да „пристојна правица” односно да се законом прошшгу њихова права и дужностн (стр. 28). Да ли су ови службеници Милошеви одговарали за штету коју би проузроковали грађанима? Као што нема прописа о статусу службеника у овом периоду, тако нема ни прописа о њиховој одговорности. Међутим, већ je исправно истакнуто да je разлика између Милоша и ньегових старе-

(9) Деловодни протокол КараВорЙа Петровнйа, Београд, 1848, No 724, стр. 23.

(io) On. цит. No 722, стр. 22; No 849, стр. 45; No SB6, стр. 51; No 1238, стр. 119.

(ii) Вук Караиић, О унутрашњој политиди кнеза Милоша. Његово писмо кнезу 12 априла 1832. Увод и договор од Љуб. Стојановића, Београд, 1923, стр. 37, примедба 42.

(12) Слободан Јовановић, Уставсбранитељи и њихова влада, Беоlрад, 1933, стр. 44; ,др А. Балтий, оп. цит. стр. 114.

(is) Вук, наведено писмо Милошу, стр. 25, примедба 23.

(и) Др Михаиле ГавриловиЙ, Милош Обреновнћ, књ. 11, Београд, 1909, стр. 457.