Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

81

ОДГОВОРНОСТ ДРЖАВНИХ СЛУЖБЕНИКА Y СРБИЈИ XIX И XX ВЕКА

шина била у томе ,дпхо су они били ограничени Милошем, а Милош није био ограничен ничим” ( 15 ). Има доста података који потврђују да су Милошеве старейшие одговарале пред Милошем за шгету коју су проузроковали граВанима ( 16 ). Y једном случају чак je Милош опростио ужичкој нахији један део пореза jep je било немогуће да кнезови који су проузроковали штету исплате народу накнаду из своје имовине ( 17 ). Из Пословника Магистрата од 1829. такође се може видети да и Милош и суд воде бригу о чиновннчким злоупотребама. Y уводу измена овог Пословника од 3. марта 1829. стоји: ~К не малом сожаленију примјетили су Њиово Књажевско Сијатељство и Суд Народшг у гди коим судовима више злоупотребленија да су неки од судија пристрастии, неки напрасни, неки пак и глобе себи дозвољавали, неки у извршивању дјела небрижљиви, а неки под именом умножавања кассе Народње, собственне свое приходе умножавали, да се не би овакова злоупотребленија унапредак дога Вала, согласно с Њиовим Сијатељством за добро судили смо члекове маВистрата наши јошт једанпут дужности свои опоменути, и препоручити им, да иј точно по дужности својој исполњавају; оставл>ајући при том сваком на вољу, који би се позно неспособним за испуњение дужности своје, да одма како се ово настављеније учини, чин свој чесно положи, да потом кад се зло владање његово одкрие, небуде принуђен безчестно пред Народом оставнти” ( 18 ). Пако овај Пословник не говори о одговорности за проузроковану штету, може се, с обзиром на осталу наведену праксу, претпоставити да je Пословннком и ова одговорност обухваћена, само није извршена диференцијација измеБу кривичне, дисциплшгске и грађаиске одговорности. Што се тиче Милоша он није одговарао или како je добро речено против њега „нико није могао добити правилу; напротив могао je добита и батине, као напр. Таврило Стефановић из Новог Сада, који je дошао у Србију да тражи некакав дут од њега, добио je 80 батина, те се због тога и Порти тужио" ( 19 ). Као што се може приметити у овом првом периоду Милошеве владавине, где, како Вук у наведеном писму Милошу каже „у Србији Правительства у правом смислу ове речи нема, него сте цело правительство ви сами” (стр. 23) постоји извесна одговорност тадашљих службеника али она није правно регулисана, већ je j едино зависило од Милошеве воље хоће ли нагнати своје службенике да одговарају. Наведеыи случај ослобаВања порезе због немогућности наплате накладе штете од одговорних старешина гОворио би да je и у том периоду правке несигурности и држава одговарала за своје службенике. Како je одговорност и службеника и државе за рад гьених службеника зависала од Милошеве воље, не може се говорити о правним правилима одговорности из тог времена.

(13) Веселии Маслеша, ~Светозар Марковић”, Београд, 1945, стр. 21. (io) Др М. Гавриловий, on. цит. 4é5 —480.

(и) Др М. Гавриловий, on. цит., стр. 467.

(18) Мита Петровий, Финансије и установе обновлена Србије до 1842, Београд, 1901, •юь, I, стр. 608,

( 1Й ) Ар М. Гавриловић, оп, цит., стр. 480.