Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
82
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
Одговорност која je тада постојала више je била старо друштвено правило да појединци који живе у одре Веном друштву одговарају једни другима за поремећаје и штете које су проузроковали ( 20 ), na je следствено томе и Милош по својој оцени и вољи с времена на време имао у виду и ово правило. Колико год су ова правила о одговорности била мало у примени, може се и овде рећи да mije било посебних правила за одговорност службеника него су и у овом периоду службениди одговарали по општим правилима, jep су и поред установљених судова у ствари и службеници као и сви граВани одговарали пред Милошем пошто он није само обарао и мењао пресуде већ je и сам судио ( и ). Овој неограниченој Милошевој власти претила je опасност од примене Хатишерифа од 8. октобра 1830. по којем je Србији признато право на унутрашњу управу. По овом Хатишерифу Милош je имао да управља споразумно са саветом народних старешина (тач. 3). Кнез Милош je избегавао примену одредаба Хатишерифа о оснивању Савета jep му je било јасно да Савет треба да ограничи његову власт пошто чланови Савета нису могли бити смењени сем „ако би учинили тешку кривицу против Порте или земаљских закона или уредаба” (тач. 19). Тек под приписном догађаја, после Милетине буне, он 3. фебруара 1835. издаје такозвани Сретегьски устав. То je, како каже Стоја Новаковић, „донекле... био и последњи таласић оног либералног покрета који je Европом провејао од 1830...” С 22 ). Посебна једна глава Сретењског устава посвећена je службеницима и носи наслов ,Права чиновника”. Први Устав Србије већ je имао извесне одредбе о одговорности службеника. Пре свега, службеник начелно одговара jep Устав прописује: „Сваки чиновник стоји под одговорима за ове, што у кругу своје службе ради, и за точно свршиванье свега, што му претпостављене законе власти предпишу да набдудава и извршује” (чл. 132). Устав je и детаљније прописао извесна правила о одговорности. Тако jeдан члан гласи; „Међутим веће власти имају право, уклонити за време од звања чиновника, на кога би пало подозрење какво. Но и ово треба да се извидн најдаље за три месеца, ако се подозријева, да je чиновник учинио што у Сербији, а за шест месеци, ако се подозријева, да je учинио што изван Сербије. А за ове време тога извиђања одбија му се половина плаће, коју je у звању имао, за накладу штете, ако се догодила кому ньеговом кривицом” (чл. 134). Из ових одредаба види се да je Устав прописао личну одговорност службеника и да je грађанин имао право да тужи службеника којн би му вршегьем службене дужности проузроковао штету, без икаквог претходног одобрења надлежног државиог органа. Коме се по овом Уставу подносе тужбе? О томе нема прописа али се из одредаба Устава о Државном Совјету може сматрати да je начелно било могуће обратити се и Аржавном Совјету. Jep, по Уставу, Државни
(20) М. Lévy-Bruh], Cours de Pandectes. 1950—1951, Paris, les Cours de droit, erp. 25. (21) Ар M. Гавриловић, on. цит., стр. 476—477.
(22) Стојан Новаковић, Двадесет година уставне политике у Србији, Београд, 1912, стр. 3.