Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

85

ОДГОВОРНОСТ ДРЖАВНИХ СЛУЖЕБНИКА У СРБИЈИ XIX И XX ВЕКА

или на самога Књаза ca погодном тужбом доказатељствима снабдевеном обратити се, на коју ће после надлежним путем решеније сљедовати, којим ће се судија такове или ослобођавати, или на изследованије редовном суду предавати” (тач. 5 ст. 2). Ова, у упоредном праву позната, тзв. административна гарантија није штитила само судије веђ и судско особље као и службенике који би на захтев суда вршили какве радње, ако би ошт „својим небреженијем или наваличним самовольством и пристрасти] ем противзаконо штету причинили” (тач. 7). Ова je мера знатно сузила број службеника против којих се могла подизати тужба без претходног одобрења, јер су поред судија и судског особља и „друга полицајне струке званичници” (тач. 7) били заштићени наведеном Уредбом уколико су по налогу суда вршили какву службену дужност. Без обзира да ли je потребно претходно одобреље за подизагье тужбе, сви слулсбеници па и судије одговарали су пред редовним судом и по оплатим правилима о одговорности за проузроковану штету (чл. 14 Уредбе о чиновницима од 1842. и тач. 5, ст. 2. Уредбе о судијама од 1844). Друга владавина Милоша изменнће статус слулсбеника. Милош би и сам ударно по чиновницима јер признавање права и дужности чиновника није одговарало његовом схватању службеника, али je на борбу против чиновништва био упућен и одлуком Светоандрејске скупштине која га je поново довела на власт. Народна скушптина je 19. јануара 1858. поред осталог, што се чиновништва тиче одлучила „да се само они у звањима задрже о коима ни народ ни књаз немају узрока да ји се гнушају или им не верују, само што Народна скушптина примећава да има много званичника и чиновника, који су прави злотвори народу, па зато нека се сви такови одма из службе одпуште” ( 30 ). Милош je прихватио оддуку Народне скупштине и приступио чишћењу службеничког апарата, али су и поново поставлзени службеници били по Милошу само привремени јер их je он увек могао отпуштати ( 3 J), Како je незадовољство против чиновника узело пшре размере и претворило се у народни покрет против дотадашње бирократије ( 32 ), то je Милош 15. априла 1859. издао Закон о комисијама за извиђаље и ислеђење тужби против чиновника, свештеника, учитеља и кметова (Зборник закона, XII, Београд, 1859, стр. 32). Комисије нису изрицале пресуде већ су по извиВашу злоупотреба предмет слале посебном суду који je имао надлежност да доноси пресуде искључиво по питању чиновничких злоупотреба. Има цодатака да су тулсбе углавном захтевале накнаду штете коју су службеници проузроковали а не кривичну одговориост службеника ( 33 ). За време друге владе Кнеза Михаила допета су два закона о чиновницима, један 24, марта 1861 (Зборник закона XIV, Београд, 1862, стр. 38—

(зо) Оп. цит., стр. 20.

(ai) Оп. цит., стр. 38.

(32) С. Јовановић, оп. цит., стр. 42; др Драгослав Јанковић, Историја државе и права Србије у XIX веку, Београд, 1955. стр. 112.

(зз) С. Јовановић, оп. цит., стр. 35.