Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
89
ОДГОВОРНОСТ ДРЖАВНИХ СЛУЖБЕНИКА Y СРБИЈИ XIX И XX ВЕКА
но по Грађанском законику, с том разликом, што због заштите бирократског апарата није допуштена тужба против службеника без претходног одобрења надлежног државног органа и гато je прописан краћн рок за подношење тужбе против службеника. Устав од 1869. који je у нас задржао административну гарантију службеника, писан je по узору на чл. 75. француског Устава од VIII године односно од 13. децембра 1799, који je, само по одобрењу Државног савета, допуштао тужбу против службеника за штету коју су проузроковали грађанима у вршењу службене дужности ф 3B ). 5. Четврти период (од Устава 1888. до Устава 192.1). —■ Административна гарантија службеника која join од Закона о чинозницима од 1861, није допуштала граЬанима да туже службеника суду без претходног одобрена надлежног државног органа, укинута je Уставом од 1888. године,, који je донет иницијативом кралэа Милана а стварно био резултат борбе народа за слободу и демократију. По овом Уставу „Сваки Србин има право да непосредно и без ичијег одобрена тужи суду државне чиновнике и званичнике, као и претседнике општина, кметове и општинске званичнике, ако су они у својем службеном раду повредили његова права. За Министра, судије и војнике под заставом важе нарочите одредбе” (чл. 28), Иако ова одредба Устава у нас понова уводи, по правилу, право граЁанина да може тужити службеника за проузроковану штету без икаквог претходног одобрења надлежног државног органа, које je право укинуто Законом о чиновницима од 1861. године, рок за подношегье тужбе je ипак остао исти. Тако, као остатак бирократске владавине која je штитила своје чиновннштво и даље je грађанима остао краћи рок за подношење тужбе против службеника. Устав од 1901. je сачувао ово правило о одговорности само другим речима (чл. 39) ( зв ). Устав од 1903, који je нешто измењени Устав од 1888, у погледу одговорности службеника има исти ыаведени текст Устава од. 1888, само док je у ранијем Уставу то био члан 28. сад je члан 29. У погледу одговорности судија претходно одобрење je остало обавезно и по Закону о судијама од 9. фебруара 1881 (Зборник закона, књ. 36,. Београд, 1881, стр. 211) и по законима о судијама од 19. јануара 1901. и од. 4. марта 1911. године. Што се тиче одговорности во ј них .ища, за њих нису постојала посебиа правила о одговорности за штету проузроковану грађанима, иако оњима говори чл. 28. Устава од 1888, већ су и војна лица за ову штету одговарала по општим правилима о одговорности (“j. Грађанин je могао
(38) Живојин Перић, Границе судске власти поводом једне неправилне практике код. нас, Београд, 1899, стр. 117.
(39) Последней став чл. 39. Устава од 1901. године гласи: „Сваки српски граВанин има право, непосредно и без ичијег одобрења, тужити суду државне чиновнике и органе самоуправне власти, ако су они у својем службеном раду повредили гьегова права. За министре, суднје и војнике под заставом важе у то.м погледу нарочите уставне или законске одредбе”.
(40) С. Марковић, on. цит., стр. 363.