Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

102

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ховог предлога, већ нас je, напротив, уверио да се заиста ради о характеристичном америчком проблему. (Суштина „гватемалског” решења се, нажалост, своди на то да путшши целог света треба да плаћају повећану цену карата ради обезбеђења накнаде штете за мањи број најбогатијих корисника превоза). 7. Други проблем меВународыог ваздухопловног права, који je по својој актуелности и испред одговорности за смрт и повреду путника, јесу отмица авиона. Неуспех дипломатске конференције и ванредне скупштине МеВунаро.дне организације цивилног ваздухопловства прошле јесени у Риму, посвећених међународноправном решавању овог питања, дефинитивно je потврдио закључак да се ради о веома сложеној матер ији, која коренито угрожава основе безбедности цивилног ваздухопловства, изазивајући перманентну кризу савременог ваздухопловног права. V овом, у суштинн кривичноправном комплексу, отмице авиона се појавлују само као најизразитији вид испољавања једне шире категорије меВународних кривичних дела угрожавања безбедности цивилних авиона, меВу којима су такоБе саботаже, подметање бомби, давање лажних информација, којима се ризикује безбедан лет и разни облици напада на ваздухоплове. ( 21 ). Ваздушно пиратство, како се популарно назlгоа ова серија кривичних дела, посебно je забринула свет последних десетак година, утолико пре што je постало јасно да меВународна заједница, политички и економски разједињена до краја, није показала сву ефикасност у борби против таквог зла. За разлику од општег утиска да ваздухопловно право заостаје за ваздушним саобраћајем, овде се мора признати да уопште није реч о непостојању одговарајућих конвенција или отсуству правних могућности за борбу против учинилаца поменутих кривичних дела. Напротив, меВународна заједница je, дубоко узбуВена пиратским актима напада на недужне путнике у ваздушном саобраћају, правно реаговала веома брзо и за непуну деценију донела три конвенпнје Токијску, Хашку и Монтреалску. ( и ) Y свакој од ових конвенција (Токнјска 1963, Хашка 1970. и Монтреалска 1971) фигурира иста и заједничка санкција против учиниоца отмида и других кривичних дела угрожавања безбедности авиона кажвавање криваца према националним закошгма земље у којој се затекну аш њихова екстрадиција. Нажалост, друга страна медали, спорост ратификовања ових докумената, и њихова недоследна примена у пракси, пре свега, екстензивно тумачевье одредаба конвенций, а затим и најчешће ускраћивање екстрадиције њ\и примена благих и неефикасних санкцнја из националних закона, дају овом питагьу сасвим други изглед и у потпу-

(si) H. Valadaho, Piraterie aérienne, noveau délit international, Revue générale de l'air et de l’ésnace, 1969. p. 261, P. de la Pradelle, Les détournement d'aéronefs et le droit International, RGAE/Rev. gén. de l'air et de l’es): M. Pourcelet, La capture ilicite d'aéronefs (hijacking), RGAE, 1969. p. 269; M. E. Valay, Le détournement des aéronefs, RGAE, 1969, p. 340; E. du Pontavice, La piraterie aérienne: notion et effets, RGAE, 1969, p. 276; др Б. Филштовић, Отмице ваздухоплова, Београд, 1973.

(22) О нсторијату и узајамном односу овттх конвешшја. са посебним освртом на Мон треалску; В. Днлгатријевић М. Трајковић. Нова конвенпија за заптщ' безбедности цивил ног ваздухопловства. Аналн Правног факултета у Београду, септ. децембар 1971, стр 551—562.