Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

103

ДИЛЕМЕ МЕБУНАРОДНОГ ВАЗДУХОПЛОВНОГ ПРАВА

ыосхи потиру номиналну вредност донетих правних докумената. Тако je на једној страни пажњу привлачио проблем недовољног броја ратификација Монтреалске конвенције, ко ja до данас није ступила на снагу, док су на другој страни били евидентни непоштовање и недоследна примена Токијске и Хашке конвенције. (Токијска конвендија се бави општим кривичним делима угрожавања безбедности цивилних ваздухоплова и поступком који ће се спроводити у вези са тим, Хашка je посвећена најчешћем делу из ове области отмицама авиона, док последња Монтреалска конвенција говори о преосталим делима саботажи, подметању бомби и другим облицима недозвољеног понашања у ваздухоплову, чиме ce онемогућава безбедност лета ( 23 ) Било како било, оба поменута разлога спорост ратификовања Монтреалске конвенције и непоштовање, односно произвольно и неуједначено тумачење друге две конвенције, имали су за последицу повећани број отмица авиона и других кривичних дела ове врсте, што je у крајњој линији доприносило узбуВењу путника и доводило у питање ефикасност и опстанак меБународног цивилног ваздухопловства уопште. ( м ) Неуспех римских конференција, које смо поменули на почетку овог дела чланка, најбоље показује до које мере je меВународна заједница данас неспособна да предузме нешто ново и конкретно ефикасно против угрожавања безбедности у дивилној авијацији. Дипломатској конференции и ванредној скупштини МеВународне организације цивилног ваздухопловства (ICAO) претходила je велика активност њеног Правног комитета и многих регионалних саветовања о потреби другачије заштите путника и компанија од напада ваздушних пирата. Основна идеја од које ce пошло у изради новог, четвртог документа, била je нужност предвиђања санкдија или било каквих других мера против држава које не поштују Токијску, Хашку и Монтреалску конвенцију. С 25 ) Нажалост, Правни комитет није успео да олакша посао највишим скуповима представника влада, jep je збЬг непомирљивих интереса појединих држава, уместо једног, при премио три нацрта за нове документе (совјетски предлог, француско-швајпарско-биртански предлог и предлог скандинавских земаља). Y сваком од ових предлога, као и у неким другим који су се појавили у току самих конференција, било je доста прихватљивих елемената, подреВених основном иил>у да се државе-потписнице досадашњих конвенција о борби против угрожавања безбедности у цивилном ваздухопловству натерају на јединствену примену и поштовање преузетих обавеза. ( 26 ) Резултат ових напора

(23) О суштини Токијске конвенције и њеној оцени: др В. Златарић, Токијска конвенција о кривичним дјелима у зракопловима, Зборник Правног факултета у Загребу, 1966, XVI, бр. 3—4, стр. 428—440.

(24) Резолуција Савета Међународне организације цивилног ваздухопловства (ICAO-а) у документу LC/SC CR из 1972; материјал са седница специјалног подкомитета и Правног коми тета ICAO у књизи Comité juridique, 20éme session special, volume I et volume 11. 1973. Montréal.

(25) M. Трајковић, Криза међународног ваздухопловног права, Анали Правног факултета у Београду, бр. 2, 1973, стр. 283—288.

(26) Предлог Француске, коме су се придружнле и Швајцарска и Брптанија, пред виђао je измену Чикашке конвенције, тако што би се у н»у унели делови Хашке и Монтреалске конвенције, који говоре о кривичним деловима против цивилног ваздухопловства. Посред ством обавезне ратификације ових амандмана био би постигнут жел>ени ефекат, jep би државе, које не кажњавају кривице или их не изручују, престале да буду чланице IСАО-а.