Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

104

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

je, међутим изостао, јер ниједан предлог није добио већину. чак ни после накнадног поједностављивања процедуре гласања. Схално присусхво полихике у дебахи, а посебно сукоб интереса појединих земаља или боље речено појединих трупа земаља, иису дозволили ниједном предложеном концепту да буде разрађен до краја и прихваћен двотрећинском већином. Разуме се да међународна заједница не може одустати од намере и своје дужности да настави организовану борбу за безбедност цивилног ваздухопловства и адекватнију правну заштиту путника. Неуспех много очекиваних конференција у Риму, за које се веровало да ће пронаћи ефикасно средство за поредак мира и безбедности у ваздушном саобраћају, представља последњу опомеиу и позив за нове напоре у решавању овог деликатног проблема. Велике декларације владнннх представника о потреби непоштедне борбе против ваздушних пирата не доприносе постизању заједничког циља, коме, ипак, теже све државе у свету, уколико нису праћене конкретним мерама превентивног и репресивног деловања тих истих влада. Таква конкретна подршка посебно важи и за примену нове конвенције, ко ja ће ce једног дана сигурно појавити, јер нема тако савршеног правног документа који се у пракси не би компромитовао уколико буде лишен савесности и одговорности држава потписница. ( эт ) 8. Посебан проблем у међународном ваздухопловном праву јесте и чартер превоз путника и робе. Одрасгао у сенци редовног ваздушног саобраћаја, константно споран у погледу примешьивости одредаба конвенција и закона, чартер превоз путника и робе се поставља као актуелно питање присугао у свакодневном туристичком и пословном животу. Правни аспект овог проблема, који првенствено имамо у виду, води нас кроз пнтересантан облик примене старе институције грађанског права закупа ствари у једној новој и join увек непотпуно оформљеној правној дисциплини ваздухопловном праву. С 2B ). Суштина правне конструкције чартера у ваздушном саобраћају превоза на закупљеном ваздухоплову, који се користи ван редовних лшшја, представља једно такође сложено теоријско питање, које у целини касни за непроученом институцијом чартера у пракси. Чартер се у животу развијао брзо и стихијски, праћен само повременим и несинхронизованим потезима законодавца, ваздухопловних компанија или њиховог међународног удружења. Овај облик превоза je

(Л20 — WP/2 и A2O—WP/3 у документацией ванредне скупштине ICAO у Риму) Совјетски предлог je инсистирао на протоколима Хашке и Монтреалске конвенције, а суштину измена je требало да представл>ају одредбе о безусловној екстраднцији учимиоца отмица и других кривичних дела у корист државе у којој je ваздухоплов регистрован. (CAS Doc. 5 у документацией дипломатске конференције о ваздухопловном праву у Риму) Предлог скандинавских земал>а je предвиђао као санкцију моралну ссуду одрсђене земл>е или формирање јавног мњења против ње, уколико ова иије поштовала Токијску, Хашку и Монтреалску конвенцију. (LC п. 831 у документации поменутих римских конференцнја).

(27) Југославија je потпнсала и ратифпковала све три помеиуте конвенције Токијску, Хашку и Монтреалску и у току 1973. године знатно пооштрила своје кривично законодавство у овој области (предвиђене су санкције за дела угрожавања безбедности цивилних авиона од пет година строгог затвора до смртне казне).

(28) Већи радови о овом проблему: Sundberg, Air Charter, Stocholm, 1961; I tow, Air Charter Transportation, Tokyo, 1969; M. Трајковић, Уговор о чартеру у ваздухопловном праву, Београд, 1973.