Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

105

ДИЛЕМЕ МЕБУНАРОДНОГ ВАЗДУХОПЛОВНОГ ПРАВА

због својих привлачннх страна, пре света због своје економичности, ишао тако брзо напрел да се неочекивано догодило нешто што нико није желео —• прави мали рах и борба за путнике између редовних ваздушних превозилаца и чартер компанија на међународним линијама. С друге стране, чартер je и на унутраппьем плану својим наглим развојем поставио проблем, јер су се законодавци увек колебали како да га регулишу, а да тиме не повреде или не угрозе редовне домаће превозиоце. Тако су се уз, превасходно економскн аспект овог проблема, гомилале многобројне мере практичне политике ваздухопловних власти и ваздухопловних компанија, док je ваздухопловно право у ужем смислу речи (конвенције, закони, наука) остајало по страни, недовољно способно да прати све оно што je овај нови облик превоза носио са собой. Правки појам чартера путника и робе ваздушним путем већ дуто времена изазива контраверзна тумачења у пракси. Мада je такав закључак добрим делом и резултат различитог приступа овој инстнтуцији два светска правна система континенталног и англосаксоиског, у првом плану су неслагања и нејасноће око основних правних карактеристика, подједнако присутних у свим крајевима света. То су, поред појма уговора о чартеру и самог чартера, његово место међу врстама нередовног ваздушног транспорта, затим његови конкретни облици у пракси, а да већ не помињемо тако позната спорна питана као што су правна природа и правна садржина овог посла или проблем одговорности по међународним конвенцијама и националним законима. ( 29 ) Наравно, и код овог питања није могла бити избегнута стара дилема ваздухопловног права, која помало прераста у његову суштинску екзистенцијалну пртивречност међународноправни карактер ваздушног транспорта и највећег броја чартер превоза у свету, и национални, у основи парцијалан, а то значи хетероген и нејединствен правниприлаз целој материји. Са порастом међународног чартер превоза путника и робе та противречност постаје све присутнија, а тиме, због нејединствене садржине уговора и различите одговорности према путницима и пошиљаоцима робе све бесмисленија. 9. Ово су само неки примери за закључак о дилемама савременог међународног ваздухопловног права, чију судбину добрим делом следе и национална ваздухопловна права. Могућности дужег и дубљег проучавања тих дилема би несумњиво показале нове примере и дале основа за потпуније закључке. Уосталом, већ и први прилази неким другим, напред поменутим питаньима, као што су бука и загаВивање који долазе од ваздуплова, судари авиона и сви облици вануговорне одговорности ваздушних превозилаца, употреба контејнера код ваздушног превоза робе или класично а увек актуелно питање осигурања ваздухоплова и путника, показују велике противуречности и раскораке између теорије и праксе, а посебно

(29) Martin Bravo Navaro, Responsabilddad civil en vuelos »charter«, Doritto aereo, 1968. p. 31; Oraziani, Locazione di nave о noleggio, Rivista trimestriale di diritto e procedura civile, 1950, p. 155; dr A. SchweLckardt, Le contrat d’affrètement du transport aérien dans une nouvelle perspective, Revue française de droit aérien, 1965, p. 291; M. Трајковић, La nature du contrat de »charter« dans la droit aérien. Anali deli* Istituto de diritto aeronautico, volume 11, 1970—1971, Milano.