Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

80

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

него да их следи у динар али по цену сталног парничења. Друго, тамо где аутоматизам није могуће организовати требало би усвојити правило да само знатније промене у обиму штете оправдавају промену већ утврђено! износа ренте. Право на потпуну накнаду тиме не би било битно жртвовано, не би било компромитовано, док би истовремено број спорова био мани у односу на могућност ревизије без предложеног ограничења. 23. Овако организована ревизија не противи се ни монетарном номинализму ни правилу да се накнада одреВује према вредности штете у време одлучивања о тужбеном захтеву и у том погледу можемо само да поновимо оно што je већ речено од стране присталица позитивно теорије. 24. Најзад, мислимо да je без теоријског оправдана разликовање које се чини нзмеђу ревизије због погоршања односно побољшања последила повреде и ревизије због пораста зарада (пораста животних трошкова, опадања куповне моћи новца). Елементи проблема увек су исти; узрок који касније доводи до промена у обиму штете нема никаквог утицаја на природу штете; штета за коју се у случају телесне повреде накнада досуђује у облику ренте увек се састоји у изгубленој заради; рентом се увек накнађује будућа штета (која ће бити реализована по доношену пре суде), али на бази обима штете у време одлучивана о туженом захтеву и без узимања у обзир будућих промена у обиму штете. Mutatis mutandis ово важи и за остале случајеве у којима се накнада досуВује у облику ренте (изгублено издржаване услед смрти даваоца издржавања, издаци за туђу негу и сл.). Питање ревизије у свим овим случајевима поставла се на исти начин и зато и решење мора бити исто. Отуда уместо чл. 158 Скице за законик о облигацијама и уговорима, по којем „суд може на захтев оштећеника повисити за убудуће ренту досуБену због телесних повреда, ако се последние тих повреда погоршају а може je на захтев штетника смањити или укинути, ако се те последние ублаже и\и сасвим нестану”, преднацрт Закона о облигацијама и уговорима од 1972. године предвиђа: „Суд може да захтев оштећеника за убудуће повећати ренту, а може je на захтев штетника смањити или укинути, ако се знатније промене околности које je суд имао у виду приликом доношена пресуде.” Овак ву општу одредбу има и чл. 323. немачког Закона о судском поступку.

Ар

Обрен Станковић

РЕЗЮМЕ Увеличение возмещения вследствие вздорожания жизни, падения покупательной способности денег и увеличения заработка Автор проводит разницу между возмещением, присужденным вследствие потери заработка в случаях телесного увечья, и возмещением, при сужденным из-за потери содержания в случае смерти лица, уплачивавшего содержание. В первом случае, если возмещение было присуждено в качестве возмещения за потерю заработка вследствие утраты трудоспособности, присужденный однажды размер возмещения не может быть впоследствии увеличен вследствие падения покупательной способности денег или же вздорожания жизни, так как оно является возмещением вреда, а не али ментацией. Но указанное возмещение может быть увеличено, если был