Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

84

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

с друге о еласхичности управљања путем осамостаљивања и правилне расподеле привредних диспозиција међу разне привредне јединице. То захтева не салю конкретна организациона и процедурално-правна помицања већ, пре света, промену начина рада и одговарајуће нримењивање економских инструмената. 1. Нова решења везана су посебно уз пролхену система планирања. Од битное значења je ту, пре света, продужавање привредних циклуса, што у нашем систему означава померанье тежишта с краткорочног планирања на дугорочно. Претходно доношени ошптенародни петогодихшьи планови нису били од одлучног значења. Недостајала je такоЁе правилна методологија перспективног планирахьа за дуже временске периоде. Y таквим условима основни план на свим стушьевнма управлања био je годишњи план који je представљао главно оруђе руковођења прнвредом. Поред тога, општенародни план карактерисала je велика детаљност, што je ограничавало самосталност управног апарата сводећи га на улогу јединица које предају планске задатке (нпр. обједињења) ( Ј ) или потпуно извршних (нпр. преду зећа). Он je чврсто спајао све ступњеве управљања y оквиру једног при вредног ресора, истовремено их издвајајући од осталих привредних једи ница. С обзиром на то, такав тип плана био je неповољан начин руководства. И поред строгог подређења свих извршилаца, план није био довољно ефикасан инструменат централног утицаја, јер преузимање сувишне количине детаљних послова није допуштало правилну координацију између појединачних привредних грана и концентрацију на најбитније проблеме, Актуелну етапу карактерише концентрисање врховшгх органа вла сти (Sejm = Скупштина) и управе државном привредолх (Rada Ministrów = Министарско веће) на дугорочно, петогодишње планирање као основном акту централног планирахьа. При том се посебно наглашавају прогнозе ко je треба да буду интегрални део дугорочног планирања. Тек планирање које се подразумева на такав начин, ствара могућност да се проширн делокруг појединачннх привредних ј единица, нарочито што се тиче одређивања годишњих задатака. Није још нравно довољно решен проблелх механизма планирања у оквиру ресора, односа министарства дрема обједињењу и обједињења пр' ма предузећпма у поступку за обрађивање и остварење планова. Основно оруђе повезивања читаве хијерархије привредних планова доношених на свим ступњевпма управљања јесу плански показатели. Такс се зове облик предавања задатака и средстава за њихово остварење потчи њеној јединшдх са стране претпостављене јединице. Од њиховог опсега и обавезности зависи, дакле, степен потчињења централном плану, а, след ствено томе, и oncer самосталности предузећа. Према томе, један од симптома промена ко je се врше јесте ограниченье количине директившгх по казатеља (то значи апсолутно обавезних) и њихово разЈЛИковање зависно од привредне гране и актуелних потреба привредне политике. То je, додуше, велики корак унапред, али ипак не решава још сва питања.

(i) Удруживагье обједињавање предузећа ради оперативног руковоВења.