Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

85

АКТУЕЛНИ ПРАВЫЙ ПРОБЛЕМЫ УПРАВЉАЊА државыом привредом

Да се потпуно среди и стабилизује поступай за планирање, постаје сада неопходно да се среде и правки прописи који регулишу тај поступак. Требало би, пре свега, да се обради својеврстан општи део права о пла нирању који би везао основне правне приншше планирања у један правый акт са скатом закона. Баш у том правду иду одређене одлуке владе. 2. С гледишта планирања постају уочљивија питања правних облика управљања привредом. Прихватање принципа централног планирања и облигационог карактера плана захтева примењивање одговарајућих метода које бн омогућиле остварење унапред прихваћених директива. Проблеми функдионисања, нарочито у вертикално повезаним организаци јама, нису до сада били довољно узимани у обзир у правним решењима; исто тако, у мањој мери водила je о њима рачуна и теорија. Требало би, због тога, да се реформа у овој области знатно прошири. Суштина промена састоји се /уосталом, не само у формалном доношењу одлука већ, пре свега, у начину њиховог примењивања у пракси. Промене у функдионисању народне прнвреде у области права ка рактерише: 1) систематско смањивање броја правних прописа који регулишу привредну делатност. Истовремено се предузимају мере за ограничавање њихових детаљности и казунстичког начина формулисања правних норми; 2) ограничавање једностраних правних диспозиција у корист двостраних правшгх делатности и разных облика привредних споразума. То означава прелаженье од директног управљања ка индиректном; 3) обликовање извесних поступака у односима верхикално повезаних организација који обезбеВују правну заштиту потчшьених јединица и правилан, среВен начин деловаља. За адресате правних аката била je, наи ме, неповолзна не само чшъеница што се у односу према гъима доносе једнострана решена већ, пре свега, нестабилност односа и недостатак заштите интереса потчшьених ј единица, нарочито државних предузећа; 4) чвршће повезивање правних диспозиција са захтевима економског управљања. Потпуна ликвидација облика директног руковоВења не би била могућа нити оправдана, између осталог, због концентрације читаве врсте послова на централном стушьу односно у већим привредним организацијама. Дакле, пошто су у извесној мери неопходне једностране привредне одлуке, од битног je значења да се промени начин њиховог примењивања, јер су у пракси настали врло разноврсни облици и методе утицања на при вреду. Сада je реч о њиховом среВивању односно укидању у случају ако не одговарају новим схватањима или се не слажу с начелима законитости деловања. Битно je не само питагье облика и садржине привредних одлука већ и начина на који су доношене. Његово ће значење поста јати све веће у току осамостаљивања појединих управних јединица. Док je повезивање измеВу стушьева управљања врло строго и блиско хијерархијском, питање поступка за доношење одлука не представл>а посебан правый проблем. МеВутим, децентрализација ко ja се врши захтева да се на многим вертикално повезаним стушьевима управљања регулишу правый односи измеВу потчињене и претпостављене јединице и тако редом, све до централне.