Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

87

АКТУЕЛНИ ПРАВЫЙ ПРОБЛЕМЫ УПРАВЉАЊА ДРЖАВНОМ ПРИВРЕДОМ

да у компехендије новоименованог Министра рада, плата и социјалних по слова. Пажньу заслужу] Y и промене које су се у последње време извршиле у области специјалних фондова за колектив. Укинут je, найме, заводски фонд који je до сада био на располагању органа радничког самоуправљања, а ньегово je место заузео заводски наградни фонд. Поред тога, у свим државним организационим јединицама основан je заводски содијални фонд и заводски стамбени фонд. Y поређењу са заводским фондом променио се начин њиховог оснивања и расподеле. Нови фондови неће се оснивати на основу добита, већ одређеног процента од планираног фонда плата, и то независно од финансијских резултата предузећа. Убрајаће ce у троппсове радне организације. Чињеница да фондови нису повезани са добитом предузећа не означава да се одустаје од улоге фондова као матери] алног подстицаја за ефикасан рад. Он ће се састојати већ у самом систему располагања фондовима. Нпр. право на награду припада у случају ако радник беспрекорно ради у једном те истом предузећу читаву једну календарску годину. Награда се додељује на основу оцене резултата рада, гтосебно узимајући у обзир квалктет продукције. Утврђени су такође, разлози који проузрокују смањење награде, као што су нпр., слабији квалитет продукције, производи с недостацима, нарушавање правилника рада, неоправдана одсутност и сл. 4. Основна привредна јединица je предузеће, те према томе у време када се врше реформе оно се увек налази у центру пажгье. Ипак у у систему многих, вертикално повезаних стушьева управљања до одређи вања новог положаја предузећа може да дође само истовремено са преображајем виших јединица привредног апарата, јер правки положа] предузећа зависи од структуре читаве привреде, а посебно од броја ступњева управљања и расподеле компетенција између њих. Позитивни симптом актуелне етапе јесте прекидање са крутим организационим шемама и њихово прилагођавање конкретним задацима и са њима повезаним функцијама. Дакле, супротно доста јединственој органи зацији без обзира на привредну грану, сада може да дође до њеног бит ног диференцирања. Сачувавши ресорни систем управљања врше се многа помицања чији je цил> промена његовог карактера, већа еластичност организације и тражен>е најбољих облика вертикалних повезивања. Само прихваћање принципа децентрализације не решава join све структурне проблеме на овој етапи. Модификације иду у два правца с једне стране ка повећању самосталности министра у односима са другим врховним органима који су до сада имали изнадресорни карактер, с друге ка слабљењу чврстих зависности у оквиру ресора. За реализацију ових принципа донети су правни прописи који упрошћавају организацију привреде. Укинути су врховни колегијални органи међуресорног и координационог карактера који су у низу послова представляли надграђену управну институцију (Комитет за рад и плату, Комитет за науку и технику). Исто тако укинути су многи функционални изванресорни уреди (као нпр. Централки цред за квалитет и стандардизацију, Централки уред за водну привреду). Врло битан проблем односа ресорног