Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

88

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

министра према централном органу планирања решава се на тај начин што се извесне компетенције Комисије за планирање при Министарском већу предају министрима а министри се ослобаВају обавеза усклаВивана у питањима доношена привредних одлука. Генерална директива je ту упрошћен нашш делована у оквиру Министарског вейа и између појединачних министара. Y оквиру ресора (који се ту подразумева као издвојен део привреде) битно питање представља изразита расподела и прецизирање компетенцнја појединачних стушьева управљана. Досадашни недостатак јасног разграничена компетенција доводио je до центр алистичких тенденција, пре света, до брисања одговорности. Тежи се, дакле, таквом одрейивану мшшстарских задатака које би га растеретило од уситњеног управљана текуйим пословима. Министру треба да припадне позиција пред ставника државе према привредним организацијама. Правки карактер министра у привредном ресору почео je да се удаљује од традиционалког схватана административног органа. Иако je joui одржан ресорни систем, иегова je суштина прилагойена економским потребама. Ревизији je подвргнуто такође гштане броја организацноних ступњева. Његово сманене у вертикалном систему управљана врши се на више начина. Пека се вейа предузейа (нарочито комбината) подређују директно министру, искључујуВи ујединене. С друге стране опет, тежи се чвршйем повезивану предузейа у обједињену, како би се тако створиле велике, унутар интегрисане, привредне организације. До сада објединене je било у ствари посебан ступањ управлана који je продужавао процесе управљана. Тешкоће у унутрашњем интегрисану објединења имају такоВе теоретско-правни карактер, пошто многи елементи правне конструкције предузейа (као нпр. својство правног лица, децентрализована делатност, издвојене имовине) долазе до колизије са концепцијом заједиичке хгретпоставл>ене управе утврВене управно-правним поступком. При томе законодавац у формулисану прописа није коначно одлучио да ли основна јединица управљања има да буде обједињене као целина или појединачна предузейа. Taj проблем још увек представља важну тачку у актуелном програму реформа. Новитет у актуелним концепцијама састоји се у томе што се као основна јединица третира „велика прнвредна организација” (звана кратко WOG = wielka ogranizacja gospodarcza). То могу да буду обједињења, комбината у чији састав улази више радннх организација, као и велика предузейа. Taj нови правнн структлрни облик може да се пренесе и на разне вей nocrojefte организационе јединице. Услов преласка на баш такав организациони модел јесте величина прггвредног сгбјекта. Облик WOG-a одговара потребама концентрације продукције, jep je за нега характеристично удружене под заједничком управом вейег броја економски повезаних радних организација. Међутим, унутрашни правки односи мота да буду диференцирани, будуйи да те организације обухватају како предузейа са својством правног лица, тако и заводе чија je самосталност ограничена. Суштина овог организаниопог облика састоји се у повећању иегове самосталности у односу према централном апарату и у увоВену читавог низа нових метода у економско-финансијском систему.