Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

329

ПРИЛОЗИ

извода. Сукцесивним усклађивањима са понуђеним количинама, тражња се административним методима на крају периода поново доводи у склад са понудом, Самоуправно социјалистичко друштво стоји пред истом дилемом. Закон вредности, који у суштини одреВује природу производних односа, н даље je у стању да аутоматски обезбеђује склад између друштвене производње и потрошње, али при томе онемогућује испуњење тежгьи свесног субјективног фактора. С друге стране, самоуправним организацијама припада овлашћење самосталног одлучивања ( 5 ) о производил, односно тражњи репродукционих матери]ала. Из таквих премиса je могуће развита два модела свесног, самоуправное усклаВивања услађивање обима и матери]алне структуре понуде путем склапања споразума о производњи одреВених роба, чиме би се директно обезбедила сразмерност расподеле укупног друштвеног фонда рада, као и систем договора о усклаВивању тражње. Пошто још увек на основу постојеће матери] ално-производне основе немамо услова за јединствено дефинисаље понуде, друштвени уговори теже таквом регулисању тражње. Они то постижу путем друштвеног усмеравања Каменске расподеле дохотка радних организација, ко]е у свом збиру да]у укупну или глобалну тражњу привреде у целини ( 6 ). Субјекти друштвених договора су представници комплексних привредних субјеката (односно непривредних субјеката у другом типу договора) и државних органа извршних већа република и покрајина ( 7 ). Њихово je учешће, у нашим условима, нужно за спровоВење договора у живот, пошто оно супституише још увек недовољно изражену свест о аутономно] обавезаности оваквих уговора за све субјекте, а радне организације још немају ефикасних економских начина да обезбеде поштовање уговорних обавеза. Стога се о спровођењу и поштовању параметара из договора и даље стара специјализована служба контроле законитости коришћења друштвених средстава Служба друштвеног кньиговодства ( 8 ). Општи критерији политике Каменске расподеле дохотка, која je изражена у до сада склопљеним договорима, јесу следећи ( 9 ): 1. Усвојени принципи одражавају објективно постојеће тежње у привреди (свесно ce тежи уношењу објективних елемената у сферу нормативное). 2. Пропорције наменске расподеле доходака основних привредних субјеката се везују за пропорције расподеле дохотка у привреди као целини. 3. Распони личних доходака радника истих квалификација ужи су од распона остварених доходака (због ниске еластичности личних дохолака према променама дохотка).

(5) Устав СФРЈ, чл. 35 ст. 1.

(6) Колектив аутора; Самоуправна политика дохотка у области Каменске расподеле, Рад, Београд, 1972. г., ст, 21.

(7) Устав СФРЈ, чл. 124 ст. 1. (8) Устав СФРЈ, чл. 77 ст. 1.

(0) Самоуправна политика дохотка у области наменске расподеле, ст. 47.