Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

330

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Садржај друштвених договора je различите дефинисан, али нам ce чини да je најпредизније дат у члану 1. Друштвеног договора о основама и мјерилима расподјеле доходака у основним организацијама удруженог рада привредних дјелатносхи СР Босне и Херцеговине ( 10 ) где се изричито наводи да Договор утврђује мерила; ~а) расподјеле дохотка на средства за задовољавање личних и заједничких потреба и иодизање радые способности радника и на средства за пропшривање матер ијалне основе удруженог рада; б) расподјеле средстава за задовољавање личних и заједничких потреба радника, и в) за исплайивагье личних доходака”. Прописи о друштвеном договарању и у осталим републикама и покрајинама предвиђају регулисање истих питана. Договорима се, такође, утврђују и прецизни критерији квантифицирани показатели величине дохотка, упоредног дохотка, личних доходака и фондова. Прихваћено je ново решење за квантификадију живог рада путем утврђивања броја условних неквалификованих радника, условие, натуралне јединице за хомогенизацију живог рада. Ово решенье je надахнуто ставом теорије да се квалификовани рад јавља као прост умножак неквалификованог, а исти принцип je од значаја и за успостављање свесно утврђених критерија за висину личних доходака у оквирима утврђених лимита. Тако се у сферу расподеле текућег рада уноси једна одганизована вантржишна димензија, којом се дефинитивно превазилазе како остаци тржишне, тако и административне расподеле радне снаге. Друштвени договори су до сада закључени само у неколико области, а нарочито у материји Каменске расподеле дохотка радних организација, и то на такав начин да се пропорције микро расподеле директно квантитативно повезују са макро пропорцијама. С правом се може очекивати да ће се подручје примене друштвеног договарања и дале ширити, све док не постане јединствени и свеобухватни израз самоуправног при вредног система. Оно, по својој сушхини, елиминише волунтаристичке утицаје етатистичких и те.хнократских снага, ш у својем развоју може лако да се претвори у преображени облик државне привредне регулативе. Те опасности привреда мора бити свесна вей данас, пошто, иако у начелу договор обавезује само оне организације ко je су га прихватиле, „друштвено-политичке заједнице, у оквиру својих права и дужности, могу законом или другим општим актом утврдити да je друштвени договор оппго. обавезан” С 11 ). Чини нам се да се оваквим решењем омогућавало замагливање односа: уколико друштвено-политичка заједшша својим општим актом прогласи неки договор обавезним, онда je то одговарајући правый акт државе норма која обавезује радне организације, а не друштвени договор, jep je овај у претходном консумиран. Y таквом случају не бисмо могли да говоримо о непосредном самооргагшзовању привреде, вей о таквом систему веза који има хнбридну природу. Нови уставни текст ( 12 )

(ю) Службени лист СР БиХ 3/72. Yn Л. Маликовић: Друштвени договори у расподели дохотка и личних доходака, Export-press, Београд, 1972. г. ст. 43.

(и) Уставни амандман XXIII, т. 2. (is) Устав СФРЈ, чл. 126.