Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

331

ПРИЛОЗИ

изједначава y погледу гштања обавезности друштвене договоре и самоуправно споразуме и једни и други су обавезни само за организације које су га склопиле или му приђу, док je улога друштвено-политичких заједница сада дефинисана на нови начгш: оне подстичу процес друштвеног договарања, захтевају обавезно постојање друштвеног договора или споразума и слично ( 13 ). Основне организације удруженог рада и самоуправны споразуми. Аруги елемент новог комплекса самоуправно свесне координације, поред оног аспекта који се односи на различите облике и путеве организације тржипших веза и њиховог претварања у контролисане токове, тиче се унутраппье суштине и карактера основних привредних субјеката, учесника у том процесу. Другим речима, паралелно са самоуправным карактеристикама микро нивоа производних односа (које схватамо као везе између појединачних субјеката), долази и до промена у макро-производним односима као класним односима. Ове се промене манифесту] у у измењеном месту широких друштвених трупа у процесима управдахьа и односима расподеле. Следећи ову логику, пут анализе нам je привидно парадоксалан: микро односе смо склони да истражујемо на плану великих интеграција, а макро односе, као тип односа, у оквирима микро-економских субјеката. Парадокс je, ипак, само привидан, јер истраживање производних односа у елементима апстрактног, типског односа који се могу наћи унутар многих субјеката, захтева виши ниво апстракције и већ обавл>ену индуктивну фазу истраживања. Стога се унутрашња организација у привредним субјектима, као и њихови организациони облици на основном нивоу, дедуцирају из социолошке замысли улоге радничке класе у прелазном периоду. Y том смыслу се она јавља као функција класне природе социјалистичког друштва с једне, а као функција репродукције производних односа и уједно њихова детерминанта, с друге стране. Предузеће представља комплекс друштвених и техничких односа који настаје под примарним утицајем закона вредности у друштву са развијеном материјално-производном основой. То га чини оптималним привредним субјектом са техничког, организационог становишта, али та чињеница још увек ништа не говори о могућностима друштвеног оптимизирања ( 14 ) процеса одлучивања и расподеле у његовим оквирима, а у складу са приндипима одређеним на основу премиса које се могу извести из општих ставова научног социјализма. Предузеће je, найме, организација која почива на унутрашњој, техничкој подели рада и функдија, која у самом појму садржи специјализацију друштвених трупа на радне и управне функције. Аутори који уочавају да „у предузећу лежи кл>уч за превазилажење друштвених противречности социјализма” ( 15 ) имају право

(is) Исто, чл. 125.

(14) Иде ja да економија обухвата друштвене односе паралелно са техничко-организационим се дугује неокласичним ауторима: на пример, L. Robbins: An Essey on the Nature and Significance of Economic Science; у нашој литератури слично Ф. Черне: Нормални донос, нормална цена ин дружбена интервенција в нашем господарству, Економска ревија, 1/72, ст. 5.

(15) Љ. Марковић: Предузеће законитост у економском систему социализма, Маркс и савременост, 1967, IV, ст. 488.