Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

332

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

само утолико што je предузеће заиста кључ за разумевагье противречности у социјалистичкој друштвеној организации рада. Њихово превазилажење, реинтеграција рада, могуће je, стога, једино ван и преко оквира које ствара предузеће ( 16 ). Y сваком од њих, а нарочито под утицајем физичког раста и организационог ширегьа основних привредних субјеката, долази до даље специјализације и одвајања управљања од извршења путем све посреднијег система одлучивања. Либерално тржишни характер веза измеВу предузећа и одсуство дуторочније свесне координације на макро нивоу, објективно je у таквим условима рађао и јачао поларизацију субјеката носилаца функције управљања и оних који су обављали извршне послове, раБао je технократију као нови стратум. Пред економисту ce поставља задатак да, не преиспитују&и спољне политичке детерминанте друштвеног система јер су оне ствар зајед ничког трајног опредељења изведе теоријски модел и припреми његову сукцесивну имплементацију, руководећи се при томе са неколико принципа ( 17 ): а) процес одлучивагьа мора да буде отворен свим учесницима радног процеса, б) систем расподеле почива на одсуству монопола, односно једино на критерију радног допрпноса, в) характер веза измеВу појединих релативно осамостаљених трупа нзражава њихово испољавање као самосталних центара одлучивања. Они се, инспирисани дохотком, повезују у шире организационе облике, и г) атомизирана структура je отворена утицајима субјективног фактора који изражава друштвену рационалност, a који се јавља као дијаликтички израз самих основних субјеката. Из ових претпоставки je развијен систем основних организација удруженог рада који je нашао своју правну потврду у Уставним амандманима из 1971. г., а нарочито у Закону о конституисању и упису у судски регистар организација удруженог рада ( 1Р ). Y новом Уставу основна орга-

(16) Иако je нереална категорична тврдња ,да се организација пронзводње и поеловања не могу репшти у оквиру класичког предузећа” јер увек остаје питање терминолошког спора шта je клаенчно предузеће, објективно су присутне тенденције тражења нових путева и озбилше промене у организации чак и у оквиру капиталистичког предузећа. Yn. дискусија о основним организации ама удруженог рада у нашем друштвено-економском систему, Гледишта 5—6/73, ст. 578. Y истој дискусији Б. Јушић (на страни 572) каже: „Y савременој подјели рада главнина радника остаје без изворних социјалних мотива (подвукао аутор) на којима се оснива кооперација, jep се њихови контакти у оквиру радног мјеста своде на врло оскудне формалне везе или се искључују било какви контакти. Цјелина кооперативне заједнице постаје зато несагледива и апстракта. Због тога интегратнвни фак тор, фактор кохезије губи мотпвативну вриједност, Одузимањем координативне и контролне функције већини л.уди и додјељивањем те функцнје мањнни, пада код већине социјални статус, пада осјећај јединства и међусобне зависности у постизању личних циљева, а с тиме пада и могућност за друштвену самоактуализацију”.

(17) До готово идентичног става долази и М. Даутовић у већ наведеној дискусијн о OOYP-има, где наводи следеће мотиве увођења система OOYP-a 1) приближавање раднику функције управљања; 2) стимулисање процеса интеграције; 3) расподеле према раду, 4) повећање степена одговорности за пословање и ризике. Гледишта 5—6/75. ст. 578—581.

(18) Сл. лист. 22/73.