Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

333

ПРИЛОЗИ

низација удруженог рада постаје универзална категорија и појавни облик удруженог рада без обзира на делатност ( 10 ). Полазна категорија у замисли јесте солидарны, удружени рад (дакле, не појединац који са својом робом или радном снагом излази на тржшпхе, као у досадахшъим моделима робне привреде), чији ce радни допринос јединствено валоризује у одређеној величины дохохка. Унухрашња, сушхинска разлика измеБу организационог облика предузећа и основне организације удруженог рада ce сасхоји y смањивању верхикалног растојања између управљачких и изврпших функција, шхо je један од почехних корака у продесу негирања поделе на умни и физички рад. Овај се процес негирања заснива на објективном нивоу развијеносхи пронзводних снага, хе се у хом смислу јавља као законихост социјализма, а не као волунтаризам. а) Непосредни облици самоуправљања су у OOYP-има широко спроведени С 2O ) јер су организације мање, хомогеније, схепен унутрашњих веза виши, а оне комплексније него у сложено] схрукхури великих предузећа. Операхивно руковођење радом организације je и даље поверено инокосним или колегијалиим органима, али je веза између носилаца хакве функције и осхалих чланова колекхива дирекхна, шхо подразумева многобројне облике конхроле и јавносхи рада. Тиме се исховремено посхиже неколико допунских цшьева, а пре свега, један основни, класни: спречава се сукоб инхереса унухар колекхива, који нужно насхаје у предузећу у функцији његове величине. Чланови OOYP се меЬусобно односе много одговорније, јер су сви заједно мохивисани једним исхим и заједничким инхересом. Одлучивање у OOYP-има, иако привидно нерационално у погледу брзине, може да буде ефикасннје него у класичној организации предузећа ( 21 )- Наиме, пошхо су одлуке које се хичу унутрашњих односа засноване на хаквом познавању чињенида које je далеко потпуније од оног које могу да обезбеде и најпотпунији информациони системи (пошхо полази од инхегралних личносхи а не од парцијалних информација), одлука je, иако уз извесхан губихак брзине, садржајно целовихија и друщхвено адекватнија. Шхо ce хиче одлука које за објекх имају односе са другим организацијама, могуће je да крахкорочни интересы привремено похисну дугорочне, хе да понашање једне OOYP буде мање рационално него у сисхему предузећа. С друге схране, у OOYP-има je врло присухна свесх о нужности задржавања хехничких и производных веза са другим организацијама, јер свака од њих, ипак, производи само делимичан производ. Y предузећима су, с друге стране, читаве целине биле незаинтересоване за спољне везе,

(19) Устав СФРЈ, Основна начала, 111, ст. 8,

(20) Исто, чл. 98—109.

(21) Велике концентрације и више нивоа одлучивања, недовольна информисаност и концентрација средстава, могу удал>ити раднике од управл,ања и управљачкој групп препустити власт над великом економском снагом и друштвеним утицајем". A- Горупић: Проблеми оствариваlьа уставне концепдије основне организације удружено! рада у њеном садаш-Iъем окружењу, Економски преглед, 3—4/73, ст. 88.