Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

334

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

jep je њихово одржавање било у надлежности других одељења. Све то има свог одраза и на начин одржаваньа, интензитет и облик веза, којима се у OOYP-има прилази одговорније. То долази до изражаја чак и у правној обавези склапања уговора о удруживању (^). Терћи вид комплекса одлучивања се односи на санкцију као елемент норме. Иако појмовно супротстављена диспозицији, санкција по своме карактеру нужно изражава идентичну друштвену природу, тако да, на пример, диспозицији која се састоји y субординирању једног субјекта друтоме, одговара санкција у виду административног притиска којим ce субординирање прати. Дпспозицији норме донете на самоуправни начин, упркос сукоба у фази доношена, ипак одговара свест о самообавезности усвојене норме, а тек након тога спољна санкдија. Стога су друштвени трошкови спровоБења одлука (под претпоставком постојања стварних демократских, а не формално демократских односа) нужно мањи него у било ком другом систему обавезивања. Та чшьешща механизмом повратне спреге делује на саму фазу доношења одлуке, коју чини рационалнијом од идентичног процеса у условима оперативне доминације једне друштвене групе. Тако читав комплекс одлучивања показује неке супернорне карактеристике. иако отвара и нове дилеме које се никако не могу занемарити. б) Систем расподеле у овом комплексу посматрамо претежно са аспекта унутраппье расподеле, а долазе до изражаја и извесне промене у односима наменске расподеле. Очигледно je да су односи примарне и секундарне расподеле такоВе упливисани структурно-организационим променама до којих долази услед увођења основних организација удруженог рада, но ми на њима, за сада, не инсистирамо. Промене у производним односима надахнуте су потребом адекватнијег система расподеле личких доходака од онога који постоји у великом предузећу, у ком случају се читав доходак формира на нивоу крупних организација, са више хиљада запослених. Овде индивидуални допринос С 23 ) сваког произвоВача нестаје у збирним показатељима производног ефекта радних јединица или погона, уколико их уопште има. Велики систем нужно тежи објективизацијн критерија учешћа у унутрашн>ој расподели, а таква објективизација се своди на инсистирање на формалним мерилима школској спреми, положају на којем се радник налази, прегшзно утврВеној подели радних места или права, инсистира се на категории дезинтегрисаног, отуВеног рада. Једну од могуВих перспектива увођења новог система треба видети у хуманијем прсцењивању радних доприноса као критерију који би био допунски до сада постојећем формалном приндlшу. Такве „хуманије” процене рада се интегришу у објек-

(22) Устав СФРЈ, чл. 36, ст. 1.

(23) Треба приметити да индивпдуални радни допринос у нашим условима и не може да буде критериј интерне расподеле, јер соцнЈалистичка робна производња ни je проста, па према томе ни закон вредности у њој не делује у теоријски прочишћеном моделу. Било би правнлније рећи да je критернј лични допринос у маси друштвено валоризованог рада, без обзира да ли je валоризација извршена ex post, или у оквирима претежно унапред планираних односа.