Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

335

ПРИЛОЗИ

тивни економски систем валоризације, који долази до изражаја у јединственом дохотку основне организације удруженог рада. Било би врло неправедно дати негативну одену досадашњем систему унутрагшье расподеле. И раније се тежило његовом усавршавању, тако да су недовольно критична очекивања да ће систем одлучивања и расподеле кроз OOYP-e остварити нека радикална псболшагьа. Ипак, треба очекивати да са ширим укључивањем радшпса у процес одлучивања нестаје и превеликих распона у величини личних доходака, а нарочито разних облика провизија, накнада за услуге учињене у радном времену, фиктивних путних рачуна и других давања која су постојала управо захваљујући одсуству принципа јавности рада и других елемената демократског доношена привредних одлука. Пошто je у таквим случајевима била реч о злоупотребама права, а не о дискриминацији коју систем успоставља, нови тип производных односа не захтева замену система награђивања, jep je систем и до сада почивао једино на раду ( м ), већ његову даљу разраду, развој и употпуњавање, а нарочито уједначавање услова спровођења. в) Иако у једном смислу развој OOYP-a представља друштвено кретагье у правду дезинтеграције организационих облика у којима друштво обавља своје економске функције, он у себи садржи, већ на основу саме дијалектичке нужности сопственог негирања, елементе за нову, самоуправну интеграцију основних организација у материјално-производне системе као што су предузећа, па и веће од њих. Произвол радног процеса у OOYP-има има, са становишта крајње сврхе производње потрошње обично делимичан карактер, упркос чшьеници што се друштвено валоризује као самосталан производ или маса услуга. Стога je ступање у организационе везе са другим основним организацијама претпоставка и услов репродукције процеса рада у њој. Везе другим организацијама су такоВе и претпоставка самосталности саме радне организације. Различит je степей и облик интеграције поједине OOYP и њеног окружења, али ипак два типа веза преовладавају: тржишне везе, које су и суштина субјективитета основне организације (пошто су они облици удруженог рада чији се производи не могу квалифицирати на тржишту, спољном или унутрашњом, не могу уобличити у основне организације удруженог рада), и свесно, организоване везе. Путем ових веза се успоставља основна материјално-производна структура земле и врши техничка оптимизација специјализованих процеса производње и услуга. Ова подела

(24) У већ цитираном чланку Ф. Чернеа „Нормални донос, нормална цена ин дружбена интервенција в нашем господарству”, каже се да иако join наш привредни систем „радна економија”, и у том смислу супротстављен „економији односа капитала”, у пракси лолази до постепеног јачагаа ове друге и „потискивања родне економије у подручје лепог, эли нестварног идеологизма”. Стога се уводе нове норме о друштвеном договарању .. . као коректив ~ненормалне” праксе (уп. ст. 7). На први поглед се оваквом схватагьу не може ништа замернти, али пажљивом «итаоцу не можс да промакне чюьеница да се „договори и други коректнви праксе” у ствари одвајају од „радне економије”. По нашем мишљењу друштвени договори нису сред ство реаговагьа на „ненормалну праксу”, већ сама суштина социјалистичке робне производив. Без њих економија и није радна, јер тај атрибут управо добија захваљујући спајању свих обележја рада производног рада и одлучивања, управљања, па и путем договора.