Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

336

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

на стихијне и организоване везе je само привидно тако јасна и изражена, јер су V стварыости прве основ за успостављање других. Реч je, дакле, о процесу постепеног замењивања стихијних тржишних веза свесним, организованим тржишним везама, а у оквиру ових административних различитим облицима самоуправних веза. Основни мотив привредног понашања економског субјекта у овом смислу и OOYP-a - јесте доходах, као израз друштвене валоризације читавог хекућег и минулог рада који je организација уложила у одређеном временском периоду. Уколико би механизми усклађивања у социјалистичкој робној производњи били идентични онима у простој, дарвинистичка борба за опстанак у условима либерално-тржишних односа би објективно искључивала све друге друштвене интресе. Пошто je задовољавање макро интереса услов репродукције не само у проширеном већ и у неизмењеном обиму и квалитету, OOYP-и су објективно упућени да свесно организују везе са другим јединицама и стварају сложеније субјекте у којима владајући мотив неће бити краткорочно, већ дугорочно повећавање дохотка. Кроз такве везе, које добијају свој нормативни израз у самоуправним споразумима, OOYP-и објективно стварају основ за процес преображаја мотива из оних које имају основни привредни субјекти, у оне који су заједнички за цео привредни систем. Иинтерес за микро дохотком се, самоуправно афирмисан, јавл>а као интерес за пропорционалним растом, развојем, планирањем међусобних односа, порастом националног дохотка и подизагьем квалитета живота. Класна дефинисаност система управљања у OOYP-има обезбеђује да се они у својој укупности појаве као потпуно нова, солидарна и јединствена организаииона основа која обезбеђује увођење таквих економских инструмената који у највећој мери одговарају објективним односима. Најбнтнија црта система je у чшьеници да се модел доследно изводи из премиса које cv усвојене као демократски правац разно ja нашег друштва, као његово дугорочно, програмско определ.ење. Ове ванекономске премисе у систему самоуправних основних организации а налазе своје реално постојање, и задатак je економске науке да их аналитички операционализује путем даваньа елемената за усмеравање развоја производннх односа. г) Превазилажење противречностн измеВу индивидуалних (или заједничких) и општих интереса се у новој концепцији основних привредних субјеката решава на следећн начин: основна организација удруженог рада, и поред начелног критернја да даје јединствени произвол који ce друштвено може валоризовати као вредност С 26 ), дакле н>ен доходах, ипак није најбољи организациони о&лик са становишта робне производив. Тек je предузеће она организацпона форма која због своје димензнје и обухватности производних и друштвених процеса може да иступа на савременом тржишту као потпуни продавай или кутгац произвола. То je нарочито уочлзиво уколико се посматра нормативни вид производних односа, по коме предузеће, извесно, још није превазиђена категорија С 26 ).

(25) Устав СФРЈ, чл. 36 ст. I у вези чл - 17.

(26) Дискусија у Гледнштнма 5—6/73, В. Јовановић, ст. 593, a такође и Закон о конституисању и упису у судски регистар органнзација удруженог рада, чл. 3 ст. 3.