Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

337

ПРИЛОЗИ

Иако je развој самоуправних односа дефинисао OOYP-e као организациони амбијент за интензивирање процеса отуђења рада, он није могао да негира потребу интегрисања 00 YP-a на основу директних друштвених и технолошких веза у форме које познају све савремене привреде. Y промењеним условима предузеће je функдија OOYP-a, те тако и формално и садржајно мења своју природу. Већ помињани Закон о конституисању и упису у судскн регистар организација удруженог рада, следећи Устав из 1963. г., а нарочито Уставне амандмане из 1971. г., усваја и замисао радне организације као примарне интеграционе форме основних организација, која, како се то пажљивом анализом може показати, садржи сва појавна, иако не и суштинска обележја предузеђа. OOYP-и се удружују у радне организадије у којима колективно изражавају поједине видове својих субјективитета. Самоуправним споразумима ( 21 ), које том приликом закључују, OOYP-и одређују обележја организације удруженог рада и на начин који недвосмислено показује изведену природу овог субјекта у односу на пуни економски (а од доношења поменутог закона и правки) субјективитет OOYP-a. Закон С 2B ) не инсистира на радној организаций као на јединственој материјално-производној целнни, јер она то и није, али недовольно истине њен карактер привредног субјекта који истовремено има елементе и основних и сложених привредних јединица. Y њему долази до примарног усклађивања друштвених интереса путем координације процеса рада и развоја, чиме се успостављају самоуправни, организовани вантржишни односи у самој основи хијерархије интеграционих облика. Виши облици интеграције имају квантитативно све шире димензије, али je обим права која удружени произвођачи кроз њих остварују све ужи ( 29 ): Што су интеграције сложеније, оне су специјализованнје. Тако, на пример, ООУР-и кроз радне организације врше непосредну координацију свог рада, али те прерогативе не дају сложеним организацијама удруженог рада, чија се надлежност састоји у усклађивању развоја, широј подели рада и одговарајућем друштвено-економском представљању удружених произвоВача ( 30 ). Суштинска питања економског субјективитета: управл>ање и расподела дохотка ( 31 ), остају OOYP-има и само изузетно и у ограниченом обиму се ова права могу самоуправним споразумом пренети на асоцијације. Потврђујући принцип да се два основна елемента микро произвол них односа потпуно остварују у оквирима OOYP-a, а у вишим интеграцијама само на основу аутономног делегирања овлашћења одлучивања у пвтањима која подразумевају координацију неколико 00YP-a, као што je то случај нарочито са односима проширене репродукције и развоја, дозвољава ce могућност да се самоуправним споразумима то прецизније регулише. Што се тиче дохотка радних организација, ова категорија има у потпуности изведен карактер, пошто je j едини доходак кога систем

(эт) Устав СФРЈ, чл, 105.

(28) Закон о конституисању ... чл, 52. (29) Исто, чл. 42.

(30) Устав, чл. 105, ст. 1. (31) Исто, чл. 98 и чл. 17.