Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

338

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕХА

познаје онај који остварују основне организације. Уколико се у пракси део дохохка везује за друге нивое: заједницу OOYP-a (у саставу радне организације С 3- -), радну организацију или сложену организацију удруженог рада, он не губи своје основно својство да je то удружени део дохотка основних организација. Самоуправни споразуми одговарају једној суштинској потреби социјалистичке робне пронзводње. Остављајући широке могућности за развој индивидуалног мотивадионог система, самоуправних производних и демократских политичких односа унутар OOYP-a, они обезбеђују да се основне организације не претворе у деконцентрисана предузећа. Начин на који се то постиже je релативно једноставан: предузећа се задржавају, а тиме нспуњавају и организационе претпоставке за даље вршење њихових спепијализованих и објективно нужних функција. Чини нам ce врло логичким закључак да je замисао основних организација и њиховог удруживања путем самоуправног споразумевања само формални израз суштинских економских законитости друштва прелазног периода. Закон вредности који делује кроз либерално тржиште или његов други облик који постоји у монополистички организованим тржишним везама су још у капитализму престали да буду најбољи облици усклађивања. Већ су тада развијена широка унутрашња тржишта, паралелно са високим степеном организованости „слободних” робно-новчаних односа. Социјалистичка друштва могу да прихвате ове методе као техничка решена, али се не може пренебрећи чшьеница да су она настала у друкчијим друштвено-економским приликама. Стога се таквим методама, упркос формалног преношења, даје нова друштвена суштина. Y том смислу се самогправни споразуми јављају као нормативна компонента у процесу свесног усклађивања токова друштвене репродукције, као претпоставка даљег ширења сфере самоуправног, свесног и планског (**). За разлику од идентично мотивисашгх покушаја у административном систему управљања, сада се план и друштвени рацио афирмишу у обиму који могућности објективно захтевају, односно унутар амбијента којег ствара робна привреда. Деловање закона вредности се стога не спутава, него модификује у складу са сазнатим могућностима побољшања економске структуре друштва. То има директног утицаја на формулисање инструментација свесног иктервенисања, који мора да Зуде прилагођен самоуправним производним односима, Планирање у социјалистичкој робној производили добија своју пшрику, демократску основу. Пошто обухвата и мотивациони апарат робне производње, овакав систем планирања може да стекле низ супериорних атрибута у односу на централно планиране привредне системе. Механизам свесне коордгшације израста у сукцесивним усклађивањима на различитим нивоима у јединствен и доследан систем, са привидно дихотомним детерминантама на микро и макро плану, али у суштини интегралан и непротивречан. Самоуправни споразуми имају функдију обезбећпвања ефикасног решења проблема прерастања микро интереса у макро

(32) Закон о конституисању ... чл. 49.

(33) Устав СФРЈ, Основна начела, 111, ст. 9.