Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

342

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУАТЕТА

водних средстава ко ja се корисхе у производным гранама. То значи да се у његовом систему не појављују ни маргиналии произвол нити маргиналии трошкови, одн. да je искључено поље примене нео-класичне маргиналне теорије продуктивности и трошкова. Та поставка у потпуности одговара клисичном моделу у којем су приноси у свим гранама сталии а пропорције производних средстава употребл>ених по гранама технолоппш фиксиране. Производња се обнавља из дана у дан, из године у годину потпуно у истим пропорцијама, што омогућава истраживаие трајнијих својстава економског система. Почетни модел je крајње једноставан. To je производња без витка, тако да укупни произвол отпада на добра неопходна за живот радника и за обнављање средстава за производиу. Y таквој економији скуп прометних вредности обезбеђује стално обнављаие производив и оригиналну расподелу средстава за производњу између грана. Аналогија с Марксовом простом робном производном je очигледыа. Рад je j едини фактор који присваја доходак и којем пргшада укупна производив, тако да релативни односи цена зависе од одговарајућих утрошака рада. Технолоппш услови производив директно одређују релативне цене. Када се у анализу капиталистичког система уведе класа капиталиста која учествује у расподели националног дохотка упореде с класом најамних радника, класични економисти и Маркс су били принуђени да развијају почетни модел система. На исти начин поступлю je и Срафа. Ње-108 развијени модел односи се на производиу кој а у себи садржи и вишик. Питаие расподеле je поново покренуто. Централыа тачка око које се креће Срафин напор јесте како наћи систем релативних цена преко којег би се вршила расподела укупне масе профита између капиталиста уз поштоваие одреЬеннх услова. ОдреВиваие релативних цена мора задоволзити два захтева: обезбеђиваие нормалног обнављаиа производив и формираие јединствене опште стопе профита. Наиме, када се појављује и профит на сцени анализе, класична и Марксова поставка о нормалној или просечној стопи профита једнакој за пелу економију (а то значи и јединственој стопи најамнина) добија своју актуелност, те систем цена мора бити тако подешен да би могао обезбедити иено оствареие. Да би стопа профита била јединствена у свим грапама и вишак био расподељен пропорционално предујмл>еним средствима за производиу неопходно je (вредносно) хомогенизовати физички разноврсна средства за производиу. То je могуће постићи само ако су познате цене. На другој страни, цене се не могу одредити без претходног познаваиа опште стопе профита. Срафа излази из овог проблема, који je представљао зачарани круг за нео-класичну теорију с обзиром на иено схватаие капитала и марпшалне продуктивности, једноставним решеием да ће се цене и стопа профита једновремено и упоредо одредити. V Срафином систему постоји скуп од к различитих добара и к грана, пошто je свако добро произведено у сепаратној грани. За сваку грану je дата по једна производна једначина у ценовном облику, те je систем тереминисан ако постоји исти број независних јединица колико и непо-