Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

343

ПРИЛОЗИ

знатих. Y систему постоји к независних једначина цена, а непознате су величине: к цена и стопа профита С 1 )- Да би систем бко одређен неопходно je елиминисати једну непознату. То je учињено у области једначина цена где je Срафа, на класичној традицији, узео једно добро као стандард вредности, те je његова релативна цена нумерички једнака јединици. Срафа je сматрао да je систем цена исти у моделу без вишка и у моделу с випжом. Аналитички концепт цена je исти, економски, међутим, није. У моделу без вишка релативне цене су техничке категорије, које су одре Вене техничким условима производње. Употребне вредности одређују прометке вредности. Прометке вредности су само средство да се расподеле употребне вредности у зависности од техничких услова производње. Тек у моделу с вишком релативне цене као променте вредности постају чисте, економске категорије. Цене не служе само за расподелу употребних вредности на поједине гране него и за расподелу профита измеВу капиталиста. А то je основна улога прометних вредности у капитализму. Следећа етапа у развоју модела водила je анализи природе најамНlша, у чему се Срафа битно разликује од класичне школе или Маркса. Он дели најамнине на два дела: на егзистенцијални минимум (који je утврђен) и на удео најамнина у витку произвола (који je променлшв). Аобра која образују фонд егзнстенцијалних најамнина третирају се на исти начин као и средства за производњу, те се не исказују експлицитно у систему једначина. МеВутим, променљив део најамнина захтева да се количина рада примешена у свакој грани експлицитно изрази у систему једначина цена ( 2 ). Стога као последица настаје такво стање у моделу да се јавља једна непозната више него што има независних једначина. Систем се креће с једним степеном слободе. Потрено je на егзогени начин дати или стопу најамнина или стопу профита да би се цене могле симултано одредити. У почетку анализе Срафа je унео претпоставку о датој стопи најамнина, да би касније тако третирао стопу профита остављајући отворено питање начина њене детерминисаности.

(i) Нека су добра 'a', 'b', .. . 'k' произведена у сепаратным индустријама. A je количина годишње произведено! добра 'а', В добра 'b', итд, А а В а,... К су количине добара 'a', 'b', ... 'k' годишње утрошене у индустрији која производи А, док су Ађ Вђ } . . . Кђодговарајуће количине утрошене за производњу Б, итд. То су познате величине. Непознате су величине цене Р а , Рь »•• • Рк н стопа профита г. Производив једначине у ценовном изразу су:

( А а р а + в а Pb +••• + К а Рк )‘ С 1 + г ) = А Ра (А ь Р а +В Ь р ь + . . . + K b р к ) * (1 +г) = Вр ь ( А к Ра + в к Pb +••• + К к Рк 'С I +г) = Кр к

(2) Сада систем производних једначина у ценовном изразу има облик:

( А а р а +В а Pb +••• + к а Рк )• С 1 + г )+ L a w = А Ра ( A b Ра + B b Pb + ••+ K b Р к )•(I+г) -f L b w = Bp b l A k Pa + B k Pb +••• + K k Рк )' ( ! + г )+ L k w = K Pk

Где je w најамнина по запосленом, a L a> . . . L b , Lk годишње количине запосленог рада у индустријама које произволе А, В, ... К. Те количине су технолошки одређене и познате величине, док je непозната величина w.