Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

346

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

За стандардни систем и детерминисање цена значајна je подела производа на „базична” и „не-базична” добра. Не-базична добра не играју активну улогу у одреВивању цена и стопе профита. Њихове цене само одражавају стопу профита и цене средстава за производњу путем којих су произведена. Насупрот ньима, базична добра имају активан утицај на образована цена пошто она улазе директно или индиректно у производњу свих осталих добара. Промене ньихових цена директно изазивају промене у релативним односима цена целог система. Стандардни систем се, нормално, састоји само од базичких добара. Срафин систем има својство саморепродуковања у оквиру једног стационарног стања. Зато би било нормално очекивати да су сви фактори репродуцибилни у том систему. МеБутим, то није случај са радом и земљом. Ако Срафа не би правно разлику између базичних и не-базичних добара, сврставајући рад и земљу у ова потоња, његов систем цена би био нарушен. При датом стању расподеле, релативне цене су тако одреВене производном структурой базичних добара, која се производе искључиво средствима за производњу. С друге стране, проблем релативних цена je тесно повезан с апсолутном вредношћу и изналажењем њеног непроменљивог стандарда мере. Све док се тај стандард мере тражио уз помоћ примарног фактора производив постајала je могуВност да се психолошки елементи уносе у појам вредности преко категорије потражње (7, с. 189). Срафа je то елегантно избегао. То je join једна од прећутних основних критика нео-класичне теорије вредности. Остало нам je сада да размотримо још један кључни однос у Срафином систему, а то je кретање стопе профита под утицајем промена у стопи најамнина. Ако je w удео нето производа који отпада на најамнине, a R максимална стопа профита, тада Be стварна стопа профита бита одреВена једначином: г= R (1- — w). То je позната основна граница најамнине и профита, која je у Срафиној верзији пр>едстављена правом линијом ( e ). Другим речима, стопа профита je у инверзном правОЈШНијском

стандарду и да je просечан период производив злата 12 мессци. МеЬутиы, у последњем спом раду »Essay on the Influence of a Law Price of Corn on the Profits of Stock« Рикардо сматра да профит маргиналног земљишта у пољопривреди регулише профит свих осталих грана. Y његовом „моделу жита” у пољопривредној производил жито се јавља и као произвол и као средство за производив из њега се састоје и реалне најамнине. Однос између произвола и средстава за пронзводњу je независан од цена и расподеле нето произвола, те je постојање опште профитне стопе у привреди замнеливо само на нивоу услова производње жита. Жито je тада непроменљивн стандард вредности. Противречност у Рикардовом схватшьу je очигледыа: стандард вредности би морао истовремено бнти и жито и злато.

\д/ (в) Праволинијски однос између w и г означава да je у стандардном систему однос y/k (између вредности нето произвола и средстава за произволњу) увек нети независнеодп ромена у расподели, тј. V величинама w и г. То je неопходна особнна стопе равнотеже од које завис« кретање цена и фор мираО Г ње опште просечне профитне стопе.