Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

532

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ма социј ално-политичког процењивања појединих видова криминалног по нашања, има и један л>удски, демократски смисао. То заправо омогућава остваривање хуманистичко-демократског начела инднзидуализације врете и мере кривичне одговорности. Одређивање неке ј единственен шаблонизиране кривичне санкцнје, по речима Ненова, за ~различит апо тежини конкретна кривнчна дела, извршена од лица различите друштвене опасности, значило би нарушавање принципа социјалистичке законитости и демократије, који захтевају једнако третирање једнаких понашања и одговарајућих разлика у третирању различитих понашања. ( м )

Како се, након снега што смо изложили, може схватити појам и садржина категорије друштвене опасности и у оквпру нашег права? Кривични законик није непосредно одредио појам друштвене опа сности кривичног дела. Али, он je, у својим одредбама, веома јасно исгакао која се понашања, по гьему, имају сматрати до те мере друшхвено опасним да би се морала узимати као кривично дело, које, социолошки гледано, предсхавл>а најнегатнвнији напад на постојећи систем социјалних вредности. По пропису члана 1. Законика, како смо већ то истакли, у такав круг понашања улазе она понашања која се, имајућк у виду дијалектичку укупност објективно-субјективних елемената криминалне ситуације, могу оценити као акт насиља, самовоље, прнвредне експлоатащце и као друти друшхвено опасни акти који вређају уставом и законима утврВени правно-политички положај грађана, политичке, социјалне и економске основице СФРЈ, као и гьену ыезависност и безбедност и социјалистичко државно и политичко-правно уређење. Према томе, са стансвишта Кривичног законика, као друштвено опасна сматрају се она понашања која утрожавају основне виталне интересе југословенског друштва. Или, то су она понашања која су уперена против социјалних, еконрмских, политичких и морално-етичких начела на темељу којих je организована југословенска социјалистичка друштвена и државна заједница. Кроз друштвену опасност, као констигутивног елемента општег појма кривичног дела, законодавац изражава своју социтсыно-полит инку то јест етичко-моралну оцену понашања које, због његовог друштвено-похштички непожељног сошгјалног садржаја, и фиксира као кривично дело. И када би се појам кривичног дела завршавао у формално-правном описивању обележја 9ића кривичног дела, имали бисмо формахшзовану конструкцију, без специфичне друштвено-политичке и морално-етггчке садржине. Једва je потребно подвући да би то довело ДО' битне негадије криеичног права као на јполитичкиј е гране правыог уређења друштва и до његовог свођења на ниво граЬанског кривичног права.

Мр

Апександар Михајловски

(38) Др И. Ненов: Наказателнс право, Обшча чает, Софија, 1963, стр. 472.