Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

540

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

да га измены и да га огласи ништавим. Према томе, ове одредбе implicite забрањују другостепеном органу да у поступку решавагьа по жалби укине ожалбено решење из разлога наведених у ставу 2. чл. 262. и 265. ЗУП-а па ни због других разлога. Y управном поступку непознат je институт укидања првостепеног решегьа у другостепеном поступку. Па заклучак да изменити решегье значи исто што и делимично угшнути, може да наведе и смисао у коме je употребљена реч „мегьа” у ставу 2, чл. 265. ЗУП-а, Став 1. овог читана садржи разлоге због којих се укида извршно решење, у целини или делимично, у облику нужном да се онемогући штетно дејство тог решегьа на ошпти интерес. Прва реченица става 2. овог члана гласи; „Решење по ставу 1. овог члана до носи орган који je донео решегье које се МЕЊА иди УКИДА”. Увек je реч о укидању коначног решења применом чл. 265. ЗУП-а, али je реч „мења” употреблена да означи ону снтуацију када се извршно решење не укида у целини него у једном делу, када се само модифукује у нужном обушку и обиму, а остали делови диспозитива остају на снази. Ипак, не може се наћи ослонац у сдредбама чл. 239 —244. ЗУП-а за став према коме се првостепено решегье може и да укине у ожалбеном поступку. Стога je правилно становиште Оделегьа за управне спорове Врховног суда Србије заузето на седници од 2. јуна 1975. године, према коме се ожалбено решење може да поншпти по чл. 244, ст. 2. 31t П-а а не и укине због разлога из ч\. 262, ст. 2. нстог Закона. Укидагье коначног решења по ставу 2. чл. 262. ЗУП-а не ствара увек такву ситуацију у којој предмет треба вратити на поновни поступак превостепеном органу. Ако je првостепеним решегьем странци признато неко право очигледно по грешном применом материјалног прописа, када се то решење укида, онда je у ствари захтее странке одбијен наравно под условом да би тај захтев иначе требало да буде одбијен правилном применом материјалног права. (Могућ je случај нпр. да je мушкарац са навршених 58 година живота и 37 година пензијског стажа остварно право на старосну пензију. То право он не би имао по материјалним прописима о пензијском осигурању, али има право на превремену пензпју, наравно ако на њу прнстаје. Отуда би у овом случају другостепени орган требало да у смислу ст. 2, чл. 5. ЗУП-а упозори странку на такву могућност и да се о томе странка изјасни или да предмет врати првостепеном органу да он то учннн и уз пристанак странке донесе евентуално ново решење. Избор алтернатнве условлен je разлозима економичностн). Да ли ће бити потребе да се о стварп уопште одлучује иза укидања коначног решена и ко о томе треба да одлучи, завнси од природе саме управне ствары и како je коначним решегьем одлучено и како би требало одлучити правилном применом материја.шог прописа. Све то вреди када се по ст. 2, чл. 244. ЗУП-а мења решегье на штету жалиоца због очигледне повреде материјалног прсгагса. Узимајући у обзир и овлашћење другостепеиог органа из чл. 242. ЗУП-а као и потребу очувагьа рокова ако су они услов за почетак реализације чинидбе. По члану 265. ЗУП извршно решегье може се укинути (наравно ако није већ извршено) ради отклањања тешке и непосредне опасности по