Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

542

АНАЛИ ПРАВНОГ ФЛКУЛТЕТА

одредби предвнђена као разлог ништавостн. Y предње разлоге није уврштен случај када je решење донето без прехходног захтева огранке. Jep ако га странка истине у жалби, онда поништаваље решења неће бити на штету жалиоца, ако га, пак, не истине у жалби него нпр. тражи већи обим права онда то значи да je пристала на доношење тог решења, па таква жалба има карактер накнадног захтева. Аејство наведених разлога je увек исто, jep има за последицу поништавање решења са таквом грешком било да су ти разлози основ за Reformatio in peius било да су основ за примену ванредног правног лека из чл. 266. ЗУП. Y овим случајевима као у случајевима из чл. 265. ЗУП-а другостепени орган не решава мериторно ствар, jep би свако ново решење опет било ништаво. Аругостепени орган, дакле, када мења првостепено решење на штету жалиоца, увек ће поништити првостепено решење из разлога наведених у чл. 262, 265. и 266. ЗУП-а. Ствар ће репшти сам мериторно само ако je по природи ствари то могуће и потребно. Ако по природи ствари није могуће доносити решење по захтеву, онда ће другостепени орган ако je потребно поступити на начин прописан у чл. 66. и 125. ст. 2. ЗУП-а одбацивпш захтев. Он ће предмет уступит надлежяом органу када je реч о случају из ст. 1, тач. 1, и 4. плана 264, ЗУП-а, а у вези са ставом 2, чл. 5. ЗУП-а предмет ће вратити првостепеном органу на допуну поступка ако се таква потреба указује.

Мр

Лука Драгојловић