Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

559

ДИСКУСИ JA

Односнн текстови републичких и покрајинских закона, сви су скоро идентичны у двема битным стварима: а. да се уживаоцима пензије ако ступе у „радни однос” или наставе да обављају самосталне деланности, по основу којих су осигурани, обуставља исплата пензије; б. да ће друштвеним договором бита решено, да ови пензионери могу примати пензију и у ком износу, или не могу. Поред овога, има и разлика у датим решењима, које се морају овде изнети, већ и због тога, да би се видело, до какве немогуће неједнакоправности грађана доводе, у зависности од тога под чију „надлежност” спадају, као да нисмо сви равноправии грабани једне једине и нравно једннствене државе Југославије! Тако, црногорски и србијански закон ставили су под удар све уживаоце пензија без разлике, била она старосна, потпуна или непотпуна или инвалидска. По црногорском закону, а тако и македонски Заједнида може предвидети да се запошленим уживаоцима пензије ко ј има пензија не прелази одређени износ (!) као и запошљеним уживаощгма инвалидске пензије ... исплаћује дио пензије. Ови законы, при том, као ни србијански, ништа не говоре о могућности и условима под којима уживаоди пензије могу ступити у „радни однос” или се бавити самосталном делатношћу, на основу које су осигурани, и то не говоре с правом, јер они то и не могу пропнсивати, како смо то напред изнели. Међутим ако о томе ништа не кажу ови законы, говоре Статуты обе Заједнице, Србије и Црне Горе, и то на потпуно идентичан начин. И по једном, и по другом статуту, само уживаоди старосних пензија са пензијским стажом мањим од 40 односно 35 година, могу попово да ступе у радни однос, или да наставе са бављењем самосталном делатношћу, по основу које су осигурани. Ыаравно, на основу таквог рада они постају осигураници док не наврше 40 односно 35 година стажа осигурања. Не треба ни рећи, да се овде ради о два оснсвыа права човека и грађанина, ма они били и пензионери, а услове под којима се она стичу има право да пропнше само Федерација и њени законы члан 281. Устава СФРЈ. Y прописима Федерације, у том смыслу и стоји, између осталог, и то, да радник-осигураиик може стећи право на пуну пензију само са 40 односно 35 година радног-пензјиског стажа. Услови под којима радник осигураник то може. да постигне, такоЬе су прописани законом Федерације. Зашто то да .не видимо, и эашто према томе да не поступамо, када смо дужни, и по Уставу и по закону, и једно и друго?! Па ипак, ни у законима, ни у статутима, нема ни речи о уживао цима пуне старосне пензије, стечене на основу стажа од 40 односно 35 година, као ни о условима, под којима они могу да ступе у радни однос или да наставе да се баве самосталном делатношћу. Пошто они не могу ни са ким да удруже свој рад у удруженом раду, нити да наставе да се баве самосталном делатношћу, по основу које су осигурани, они су једноставно оставлены на милост и немилост заједница друштвених договора, које су закоиодавци република и покрајина, тако аутократски декретирали наведении одредбама, и снабдели их „овлаш-