Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

трини (која је код нас заступао и наш професор Милан Марковић) да су индоктринација и најбруталнији обрачуни с неистомишљеницима унутра представљали припрему за напад на друге државе и народе, тј. за злочине против мира, ратне злочине против човечности.B Довођење мира у зависност од поштовања основних људских права (као што је речено у уводу Устава Међународне организације рада) служи као објашњење напора да се н на међународном плану нешто учини у том правцу и да у тој мери она излазе из искључиве надлежности држава. У том погледу Владан Василијевић наводи правила донета у време Друштва народа, истичући њихов значај иако су права човека штићена посредно јер Пакт ДН није познавао термин ~права човека“ који помиње тек Повеља Уједињених нација. 9 Зато Василијевић, као и многи други писци, највише говори о правима човека у поретку Уједињених нација, чије остваривање основне улоге - одржавање или васпостављање међународног мира и безбедности - у великој мери почива на решавању социјалних, културних и хуманитарних проблема у чијем се средишту налази поштовање основних људских права и слобода. Посебно указује колико су идеолошка неслагања чланица Уједињених нација ометала и успоравала развој у тој области и онемогућила да се усвоји Повеља о људским правима као једннствен нормативни акт. Због тога је дошло до кодификације појединих права човека посебним актима, како у оквирима универзалних тако и регионалних организација. Мноштво докумената не значи ни да су сви прихваћени нити једнако поштовани од држава. По мишљењу Владана Василијевића, на то утичу „пратећи чиниоци“ (остварена демократичност унутрашњег правног поретка, квалитет националног законодавства и квалитет судства) заједно са основним: неспремношћу већине држава да прихвате међународни надзор (стр. 24). У вези с „квалитетом законодавства" Василијевић дотиче питање „начина његовог усаглашавања са међународним обавезама“ и однос унутрашњег и међународног права (стр. 25). He улазећи у расправу о тим суштинским и осетљивим правним питањима, он констатује да се у пракси пажња све више окреће „међународним изворима и ставовима међународних органа заштите људских права“. 10

8 Права човека, стр. 15. Супротан став, који раздваја спољну од унутрашње политике, заступао је код нас професор Ђорђе Тасић,

9 Међутим, претерано је рећи да тај термин нпје коришћен нп у теорији ни у пракси (Права човека, стр. 16). Будислав Вукас на кога се позива Владан Василијевић, не помиње теорију већ истиче да термин „права човека“ не постоји ни у првобитном тексту Устава Међународне организације рада. Вукас, међутим, не каже да је термин „права човска“ поменут у Декларацијн Уједињених нација од 1. јануара 1942. Иако је прнхватио став Вукаса без коментара (Права човека, стр. 16), Василијевић подвлачи речи ~права човека" у Декларацији УН (Права човека, стр. 17).

10 Права човека, стр. 25.

597

Права човека. Зборник докуменаша , Момир Милојевић (стр. 595-602)