Beogradske opštinske novine

ђевина а и регулац^ја у вароши утзрди нарочитшм за то законом. Као шго се из иекуства заа, да се интереси псјединаца чешће нута заустављају само н# томе, што је добро н угодно јбдин© и искључно ноједиицу, ов.н немају увзк у виду и остале интересе. Због тога чешће иута и грађевине и улице варошке нису онакве. какве би требале да су. Осим тога, кад законом није одређено ко може и каква може грађанске носжове у вароши вршиги, дакле кад законом није нронисана и ©дређеиа квалиФакација и одговорност оних лица, која могу вројектовати и градита грађевине но вароши т.ј.доклегод законом нвје огарантовано и ујамчено, да појединац заиста и добије за свој новац добру н солидну грађевину и дотле не може бита ни говора о гра ђевинама којима ћв у ствари бжти застунљени свеколикн интереси ставовништва. Руков >дећи сз озим назорима и потребама грађевински су закоии донесени већ одавно не само у варошмма позс-ћих држава, него тахве законе од подужег времена им»ју и оне земље, које су тавго рећн од јуче постаие као што је н. пр. кеежевиаа Бугарска, ко.ја је још у 1881 год. добила закон о подизаљу »?рошких грађевкна. Схваћајуки и працељујући овако важаост и потребу грађевинског закона за Београд: и надајући се нри том, да ће и впшгинско представнипство прихватити и поделити ово моје мишљење и назоре, ја с&м био слсбодан те сааЈ израду реченог закона новерио једној струча'ј комисији, И благодарећи својско] предусретљнвости ове комисијв ко а је била састављвна од г. г. Косте Петровића с -двје апелацијоног суда, Јована Илкн ћа, мнжињера у архатектоасиом оделењу мшнистар ства гр ђевине и Дра. Дазе Пачуа ше#а онштинскиг лекара ова је комисија 1;зрадрла овај под нриложеки нацрт еакона. И ја подносећа општжнском одбору тај нацрт закона, вмам част молнти одбор за одлуку : да се овај иацрт закона примн и по том пкшље народној саупштвни с молбом, да га она прами и краљевској владм унути радн поднашања Формалног пројекта, још ове сесије. Г. Петрови^- Пошто је скушнтина при крају свога рада, мишљења сам да одбор у начелу нрими првдложена нлцрт, и виади предложн да га скупштини у закоњење поднесе. Г. Ем- Штајнлехнер. Са овако важн«м стварима не треба хитати пре него се добро нроуче, Ја не мсгу критиковати сам рад комасије век га са благодарношћу прзмам као материјалза будући рад, и мњења свм да по што је време за поднашање пројекта народној скупштинш врло кратко, то да се за сад никако н не подноси. Г. К- Петрови^- Кад је комисвја радвла овај пројект она га је радма на основу добивеног пројекта г. мгнистра грађевина, загребачког, бсчкоги бугароког гр»1)евинског закона, и комисија је но-

вадила из њих све §но што се је ба Београд дажо приметити. Али због кратког времена за поднашање скунштини, мњења сам и ја да би требало тражити од н^родие скупштине зааонодавно решење којим ба се Краљевска влада овластила да може од општинског одбора предлсжева правила о подизању грађевина и регулацији Београда одобрити и да онга имају силу закона. Делећи мишљење председништва општинског о прекој потреби грађевинског закона заварошБеоград општичски одбор прима у начелу поднесени нацрт грађевинског закона за варош Београд као оенову за даљи рад, Ани обзиром на то што је овај закон Београду веома потребан и могуће је да се због краткоће времена неће моћи још ове сесије скунштин ке израдити и вотирати, ошптинск0 је одбор једногласно одлзг-чшо : да се умоли Краљевсвд влада да што пре издејствује закокодавно решење по коме би општински сдбор имао права, с погледом на овај нацрт, израдити правила о подизању грађевина и регулацији Београда, која ће (правила) имати силу закона када их Крач.евска влада буде одобрила. ОПШТИНСКЕ ВЕСТИ Стенографија. Са овом годином почеће се и вођење у стениграФВких бележака у одборским ссдницама. Одбор и Суд руковођени су ту тежњом да се грађанству у што широм и тачнијем обиму и појединостима пружи радња општ?неког ирздотавништва, н тиме иста изложи што лакшој оцена и контроли јавној. Одборски састанци. На овоме месту саопштаваће се у будуће претходно дани одборских саставака како би ови које занима одборока радња, могли састанцима ирисуствонати. У истој цељи износиће се на јавноет по могућству пктања дневног реда, пре него тј. одбору на решење дођу. Иразно место. Овогодишњим буџетом утврђено је место другог општинског енжењвра и одобрен кредит до 300) дин. за плату, годишње, Међу огласима доносимо сгечај за то место. Трашвај. У прошломе броју отштампана је седница у којој је била пред одбором поред осталих и понуда г. II. А. Плавшика и др. за трамвај заједно са одлуком одбора, којом је одбор усвојио ко мишљењу комисије ту понуду. Сада се чека још да влада Његовог Величанства одобри потребну конуесију; а ннџињери друштва већ од неколико дана почели су и врше трасирање пруге. Стечај за велике нослове. Према одлуци одбора на састанку од 16 октобра пр. године у данашњем броју доносимо стечај за осветљење, водоводе и канале«. (Божиши поздрав). 0 Божићу ове (односно прошле) године особље наше општине решило је било дасвојапо-

\ /