Beogradske opštinske novine

439

Бр. 237. Г. Председпкк. Држане су лицитације за калдрмисаље улица : Љубовијске, Свеаогорске. Јсваноее, Добрачине, школске и иреке. Не одобравајући ове, одбор^ рехиалза,: да се распишу нове лицитације. Бр. 238. г. Председнпк саопштава да је коицесионар за извожњу нулшичке и помијарске нечистоће дао изјаву, потврђену од стране полиције да на случај нових неуредности пристаје на раскидање уговора без накнаде. По саслушању исте, одбор решио: да се прими к знању и на случај потребе узме у поступак. Бр. 239. Саопштена акта, којима се тражи избор лица за присуство кривачним иелеђењиаа. По извршеној кандидацији гз-аабраи22: 3% кварт Дар&олскии : Танасије СтеФановић Тале каФеџија, Јевта Тодоровић ракиџија, Стево Радоичић пензионар, Јанаћ Костандиновић бакалин, Тоша Јовановић памуклијаш и Никола Думка бакалин. за кварт Палилулски : Милан Цветковић каФеџија, Риста Аврамовић бакалие, Милош Трпковић лебар, Систа Петровић бакалии, Алимније Богић ненз. начел, Стево Ивковић трговац. за кварт Варошни: Милсш Скерлић Фабрикант, Ђорђе Вуковпћ трговац, Моша Д. Мајо трг. Мијаило Милбвановић трг. Риста П. Милушић трг., Светислав А. Симић трг. Ј за кв. Теразијски: Пера Дајмак трг. Димитрије Игњатијовић трг. Жнвко Куз мановић бакалин, Младен Милић трг. Малош Поп Јованов берберин. за кз. Савамалски: Добросав Марковпћ трг., Стеван Стевановић-Нишлић трг. Тривун К. Ћурић трг., Ристо Паранос трг. Драгомир Здравковић трг. Димитрије Петовић трговац. за кв Врачарски: Јован Печеповић пензионар, Филип Ковачевић пенз. Стеван Тепгаћ пенз. Јанаћ Вимитрмјевић ка®. Риста Алексић ка®. Јован Шпартаљ бакалин. Бр. 240. Прочитана акта за уверења криваца и ђака; и одбор дао : своје оцене.

ОПШТИНСКЕ ВЕСТИ На лвцктацаји држаној 28-га нр. м. шт&мпање „Београдскнх Оиштвнских Новкна'' остало је иа „ Удеопичкој штгшиарији и .

НЕСЛУЖБЕИИ ДЕО 1ЈИСМА ИВ РУСИЈЕ (париском „Оолој".у) Петроград 21 Октобра п. н. 1887 год. Цар Александар III скоро ће се враћати у Петроград. Но, куда ли ће ударити ? Да ли на Берлин или на Штокхолм ? Ако је веровати новинама које нам из Фравдуске долазе. ово са свим споредно нитање као да зашзма духове у Паризу вкше но што треба. У Петрограду, њему се придаје врло мала важност. Ма какав пут цар изабрао, будите уверени, ? да се нодитика руска неће промепити. Међу тим, сва је првлика да ће цар ударити на Берлин. Пут преко Штокхолма, о коме је пре шест недеља бшло велика разговора, готово је напугнтеп. На против, резони високе етикеције налажу цару Александру да се у овој приаици дотакне Берлина. Сем тога, цар је лично велики поштовач цара Виљема, и ма шта се рекло, љему ће стало бити да се још једном види са седим и горднм представпиком двојаког принципа — Ромаповима тако драга — принципа монархкјског и војничког. Ну, ао што нагласих, дошао цар овим или оним нутем односи ванш са Немачком неће за то бити нн мало бољи. Што се спољне политике руске тиче, она за овај пар није ни у колико агресивна. За ово две годипе Русија је имала, ваљда, два есет некнх прилика да исуче мач протшу Бугара. Она то пије учинила и — неће учинити. Разлози за ово стичу се у Факту : што би свака спољна акција омела велико дело унутарњег преображаја — као штоје исаравка државних Фипанција, руснФикација ногганичних покрајина и преобраћање иновераца, (лутерапа, католика и мусломана) у нравославну цркву. Данашња генерација прихватила је уиутарњи нрограм кога се некада држао цар Никола. Ми смо сведоци гласне освете ко]у врши стара московска Русија над младом јевронском Русијом Ааександра II. Стари либерали од 1855, који помогоше покојноме цару да ослободи сељаке из ропства, ннсу у