Beogradske opštinske novine

стаау да појме сувремени свет, који уме да говори само о власти, православљу и послушности, и који готово црвени што је члан јевроиске Фамилпје. Довољно је узети руске новине у руке па се уверити: да су се д«нас пробудиле у Русији све успаване страсти шеснајестог века.,.. Ја сам вам, пре неколико недеља још, наговсстио да ће нека дањи „ Гражданин " књаза Мешчерског почети да излази сваки дан на већем Формату. То је сада Факт, и нови лист не само да прави Ф }роре, него изгледа да ћ( избити из седла до сада најпопуларнији журнал „Ново Време-" И овај је лист орган владе и сл«веноФила али у очима публике он није то за доста, и свет је као никада навалио да чита „Гражданипа" тог новог апостола руског православља. За Французе, пак, биће од интереса да знају, куда стреме политичке симпатије овог иредставника једне тако велике и моћне партије. У броју 8, од ове недел^е, „Гражданин" доноси неку врсту маниФеста у коме уредник критикује покојног Горчакова, и, у онште, све чинове покојнога цара, како у уоутарњој тако и у спољној похштици. У томе чланку — који носи наслов „ Наше Слабости " — германоФил Мешчерски изненађује нас још и својим нападом на кнеза Бизмарка. Али да цитирамо његове властите речи: „Русија се прибира — рекао је Горчаков пре тридесет и једне године. У то време Бизмарк је био један млад, — и ако, још онда, ваљан дапломата немачга. Изговарајући оне историјске речи. књаз Горчаков није допстн помишљао шта би му на то могли одговорити, извесни духовити политичари на контиеенту Јевропе. Бизмарк, на сример, могао му је рећи; „А! Русија се прибира! Па лепо ! ево ја ћу плодове њене да побирам ! ИБизмарк их је побрао ; и историја је сведок његова успеха. Јест ! плод пашег „прибирања" то је велика уједињсна Немачка, претворена у царевину кроз трагедије Холштајна, Сздове и Седана. Ова политика систематског прибирања била је Фатална интересима Русије. У место једне скромне Пруске, чије би благостање у великој мери зависило од пријатељства Русије, ми смо дозв'лили да се подигне једна велика, опасна, јер еуседна царевина. Наша политика прибирања учинила је да Пруска порасте у рату толико да не можемо данас од ње да се развијамо на миру. Русију је још онда требало претворитн у један утврђени ст&н а њене финанције у ратну благајну. Политика мира — па да смо бар њој умели остати верни ! него се давлдсник 01ш1тина БЕОГРАДСКА штампарија Вадруге штам.

досмо ув)ћи у рат од 1877. Тај је рат мишоловка коју нам је кнез Бизмарк спремио био да нас морално И материјално ослаби. И опет велим, шта смо добили ми са том политиком прибирања ? Неколико милијарада дуга, растројство у земљи и губитак Светскога угледа..- Па да ли можемо сад искључиво осудити људе који су ондашњу политику иашу руководили ? Не можемо ; јер су они добра и поштено мислили. Сав грех је њихов што су се дали од Бизмарка преварити. Дакле, ми смо криви, ми, иредставиици цивилизоване Русије, учесници у њи^овим илузијама, ми, који 1877 нагпасмо нашу диПломацију да раскине са политиком прибирања и прихвати политику нустолозља.... Нрави, пак извор Свију наших иогрешака нама је јасан као дан. Наше је дубоко убеђење да сво зло лежи у грешној љубави нашој нрема јевропској цивилизацији, и безбожномнепоштовању закона правосгавне цркве. Јест, ми смо исцрпли наше силе борећи се на Земљишту које није наше, р где ћемо б&ти увек слабији од осталих јевропских народа. . . Тако ми смо пошли да ослободимо браћу по вери и пореклу. И сломили смо турски јарам марширајући под заставама на којима су, крвљу наших отаца, исписане речи : п за веру, цара и отау/шиу' л . Али се постндесмо те девизе и заменисмо ју другом јхотећи да покажемо како се бијемо са јевропску ^ивилизацију ! Плод тога је данас, тај, да је та „циЦлизација" овладала данас и у Бугарској, а наша евета црква из ње протерана... Да завргаимо, Онога даиа кад Русија, или бар руска дипломација, у у место да каже : „тај и тај акт није 'сагласан са уговором париским или берлинским" буде смела рећи : „тај и тај акт није саобразан претписима и интересима наше цркве," тада ће се народ руски вратити на прави му иут властите силе и ве личине".... Сматрао сам за дужност да вам изнееем ове појаве у руској штампи, а оста«љам их без свака даља коментара. ЧГ"Ч> ЧК Т "У ^ *^* "ј^ч ■»^|. Љ А* 4 Вбог непредвиђених тегоба овај број нашег листа није могао на време изаћи.

раденика Добрачина ул. бр. 18, Уредншс НИК. С. ЈОВАНОВИЋ