Beogradske opštinske novine

Ла чоху: Вељко Савић, Младен Мпдијћ, Живко Кузмановић трг. и Таса Живковић терзија; За опанке: Адекса Алексић, Димитрије Ђорђевић, Петар Новаковић, Никода Спасић, Бдагоје Спасић, Антоније Миливојевић трг. Панта Ивковић и Милан .Говановић опанчари: За 4го"<ке : Јован Антуда, Ђока Протпћ, Гавра Којен, Јован Одавић, Манојло Клидес трговцн. Јован Јовановић. и Радојица Шолајпћ сарачи; На, ћебад : Младен Милић и Милан Павловић трговци, Милован Миденковић, Живојин Стојадиновић сарачи. ТТанта /Кнвковић, Марко Деинћ и Јован Обрадовић, абаџије; За израђеко одело: Видоје Виторовић кројач, Таса Живковић терз. Јазаћ X. Фичо трг. и Мидичоје Врбић кројач; За обућу: Јанаћ Ђорђевић обућар. Нестор Стојадиновић, Станко Дугалић, Сава Младеновић и Милош Савић обућари; За гвоздене етвари: Милутин Николић ков. Милонг Обрадовић, бравар, Јоспф Вагнер бравар, Мидан Миладиновић ковач п Петар Налић бравар; За металне ствари: Захарија Поповић јувелир, Стеван Јевтовић, здатар, и Симон Ландау лимар; •!а дрвенарију: Марко Степановић, Бока Стошић . Лазар Тадић, и Никола Д. Николић столари; За дугмад : Днна Русидес б. трг., Филип Антоновић кујунџ., 'Бока Пиљаковић трг., Адекса Живковић кројач, Васа Радојковић бив. трг. и Васа Селаковић дугмеџија ; За ножеве и кориде : Глиша Јовановић, Јован Вурићжовачи, Димитрије Видојковић, Јован Крстић ножари п Коста Аврамовић сарач ; За мамузе и чутуре: Светозар Карапешић трг. Милош Гођевац трг. СоФроније Јовановић лим. и Илија Антоновпћ гвожђари; и За казаие: Доброслав и ЈеФрем Нешнћ, Рнста Е. Вељановић, Димитрије Трајковнћ, Стеван Стапојевић и Про; а Стојковпћ казанџије. Слажете ли се са овом листом, али да је изменимо (Не треба). Дакле усваја ли се ова кадидација (Усва.ја се). У носледњој седници знате да смо изабрали туторе црквене, но од тог времена неколико ново изабраних тутора модило је, да се поштеди од те дужностн, из раздога. које ће те чуги из њихове нредставке. — Моле да се ослободе: Секретар чита: Риста Миленковић, Биљан Вуковић, Бдагоје Јовановић, Тодор Дазаревић ц Мита Рпстић.

По оцени разлога, које су молиоци навели / својим изјавама — решено: да на место Тоше «1азаревића код цркве вознесенске, и Ристе Миленковића код цркве саборне, остају старн тутори Петар Л.азаревић и Милија Карастојановић ; и да Риста Петровнћ прн иалилул. црквн буде помоћпик па место Благоја Јовановнћа а молбе 'осталих ннсу могле бити уважене. Сад ћемо госиодо да пређемо на најважнију ствар нашу, ради које смо се састади. То је пптање о кантарији а због њега — које је у вези с буџетом — по замашностн цифре прихода, ја још нисам ?могао иред вас нн да изиђем са новим буџетом. Ви се опомињете да је посдедњн пут, кад је то питање било пред вама, остало на томе да вам се пзнесу: распис министра народне нривреде и сви закони који се односе на то иитање о кантарији те онда да ствар решпмо, како би нарочито правници из наше средпне о само.ј ствари били иотиуно обавештепн и тако у стању дати своје .мишдење. Сад вас молнм да чујете распис г. министра, којп смо узгред буди речеио добили од надлежне власти посде 2—3 месеца од дана када је он датиран. У званичним новинама уочив тај распис ја сам н покренуб ово нитање о коме данас пма одбор деФинитивно да реши. Секретар прочита распнс, којп гласи: Н А Р Е Д Б А миниетра народне иривреде, свима начелствима и уировама вар. Београда и М.-Пека Поред другнх представака, које је ПривреДнн Одбор, у интересу унанређења домаће и извозне трговипе, учинно миннстру народне иривреде, јесу и следеће : 1, да се ослободи плаћања општинске кантарине сва роба, која се на страну пзвози : 2, да се осдободи плаћања онштинске кантарине она роба, на коју је прн куповини, ма у којој општинн, један нут кантарина наилаћена; 3, да се мерење жигосаним мерама сматра, у смислу кантарске уредбе, као мерење са обичиим, а не стамболским кантаром, и да се нрема овоме и кантарина наплаћује. По овнм представкама Привредног Одбора, мннистар народне привреде, узев у обзир : 1, да се извоз робе из Србије, за стране пијаце, не' може сматрати као свршена продаја, те да се на ту робу при извозу по одредби тач. 2-е закона од 25-ог јула 1846-е (Збор. III. стр. 151.) и њене допуне од 18-ог маја 1867-е год. (Збор. XX. стр. 22.). — сме ианлаћивати кантарнна, већ сматра да извозник носи непродату робу на страну пијацу где ће је продати и тамо кантарпну или другу слнчну дажбину платитн. 2, да је наплаћивање кантарине, на он^ робу, на коју је један пут у једној онштпнп кантарнна наплаћена, па се она нреносн у другу општпну на сместпште или на манниулисање, а не мора се оиштинским кантаром мерптп — противно последњем ставу одељка 1-ог закона од 25-ог јуиа 1847-е год. и гореиоменутој допуни овога закона. 3, да је министар еародне прнвреде наредбом од 10-ог октобра 1884-е год. Мбр. 506 регулисао н изједначио-нанлаћигање кантарнне по новој мерн у целој Србп г, наређује: 1. Да се нри извозу робе из Србпје, не наплаћује пнкаква кантарина, осим оне, која је проннсана тач. 1 чл. 6 закона о оншт. царин. тарнФН (Збор. XXXIX. стр. 84).