Beogradske opštinske novine

106

како на пречац, простом одлуком при грађењу буџета. Буџетска кемисија није ни могла ићи од канц. до канцеларије, да се упозна са свима дужностима појединих органа, па према томе не би могла са сигурношћу изрећи колико је за коју грану службе потребно органа. Број данашњега персонала постоји на основу нарочитих повремених одлука општинскога одбора. Одкуда се може онда од једпом, без икакве претстудије и распореда, решити, да се број персонала са толико и толико смањи. Сем тога, општински Суд мисли да се смањивање може извести и после утврђења буџета, ако со повери нарочитој комисији да то проучи и нађе начин: како да се послови распореде, те да не наступи никакав застој или штета од тога, што би послови остади без отправљача. У оцењивању колико се данас годишње троши на свеколико особље општинске службе и надлежности, ваља строго разликовати персонал општинског надлештва од персонала шиекулагивне радње оиштинске, јер контролори клања меса, контролори кантара, пијаца, мерачи, Фењерџије, насипачи друмова, чувари сењака и мајдана, баштован и помагачи итд. не могу се убројавати у особље општинског надлештва. Истина је да због свега тога има два пут више данас персонала, но што је било пре 7—8 година, али тако исто истина је да је и буџет општине н. цр. 1880. био 300 и неколко хиљада динара, и да је одмах порастао скоро дупло, кад је општина речене радње: кантаре, касапнице, пијацу итд. у своје руке иримила. Тако исто при рачунању шта се годишње троши на плате општинског суда, треба одвајати плате: лекара, бабица, пожарне чете и ноћних стражара — (а то често по неки погрешно урачунава у једно). Што се тиче другог главног закључка комисије буџетске : смањити плате динашњим органима, таква мисао мора зачудити свакога, ко узме у призрење стање наше општинске службе и положај општинских органа. Оне плате, које се данас у буџет уносе, добили су поједини органи поступно, повременим повишицама, у читавоме низу година. Зар је могућно донети онда одлуку да се без икаквог разлога смање плате, до које се дошло више-годишњом службом. Такав поступак не би се дао објаснити нити ичим оправдати. Он би изазвао да се општинске службе одреку органи боље спреме, а услед тога не би се могло надати да ће се општинске службе у будуће ико хтети примити, ко год иоле има спрему. И обичан газда, не укида плате својим слугама коју им је једном дао, сем горке нужде: ако му предстоји пропаст, па и у томе крајњем случају, он боље слуге задржава са истом платом а лошијима отказује место. Ваља најзад узети у обзир да је положај наших ошптинских чиновника скоро бедан, јер ни у колико није осигуран. Због чега другог имају рачуна спремнији људи да служе нашу општину ако не због тога, што им се мало боље плаћа, да би могли

што заштедити, ако је у опште и поред тих плата могућно штедити. Државна служба, па и свих других завода н. пр. новчаних, осигурава својим чиновницима и толика друга права: пензију за се и за породицу, па онда сталност положаја. Наша општина тога им не нуди; па све докле се законом не уреди положај наших општинскик чиновника, дотле се морају давати колико-толико веће плате. О смањивању датих, не треба ни мислити. То би било толико исто, као кад би народна скупштина једне године донела такав буџет, по коме би на један пут свима чиновницима била преполовљена плата. Тако што не треба, тако што и кад би могло не би смело бити. Па и наша општина не би требала да заводи неку нову практику, да један одбор безузрочно смањи преко мере, а други доцније да повишава преко мере плате чиновницима. Тако би се могло поступати само кад то не би били стални органи, кад им се не би у току година повишавала плата, када би били надничари, па данас да служо под једну а сутра под другу надницу. (Ако би одбор желео, могао би му се поднети пројект за уређење положаја наших општинских чиновника, који стоји готов и чека на остварење, а тако исто могао би образовати комисију да испита како би се дала упростити и појевтинити наша општинска служба). На општинскоме одбору остаје да цени околности, које је општински суд имао у виду, и да према томе приступи решењу буџета. Са своје стране општински је суд уверен, да је буџетска комиспја предлоге за смањивање плата и броја персонала учинила што је хтела констатовати потребу за што потпунијим уређењем наше општинске службе, и да према томе и сама у главноме неће одрећи основаност разлога, који војују противу смањивања плата и броја. Према томе оиштински суд има наду, да ће општински одбор ладним оцењивањем погодити праве интересе онштине, и да ће најмање данашњи одбор донети одлуку без довољно опрезности, која би и нехотице повукла штетне последице. Оволико је општинс-ки суд био дужан изјавити, ради лакшег решења буџета у одбору, не правећи никаква личиа иитања. 29. Марта 1889 год. Београд. Председник Ж. Карабиберовик Судије: М. Кр. Петровић Јана*1 М. Јанкови^ Мих. Јеркови^ Пет. X. Јањи^ Ђ. X. Живкови^ Тома А. Попови*..