Beogradske opštinske novine

435

те још нову зграду нису видели. а међу тим од оних којс пут наиесе Цветномо Тргу, многи застаје са правим дивљењсм кад чујс да је врачарско удружење подигло зграду пз извора, које је умело створити својим заузимањем. Да су се врачарци снебивали и чекали да из редовних извора општине, представништво вароши само извршује све оно што је у вароши потребно и могућно остварити, морало би још много проћи докле дође на ред да се на Врачару диже оваква пијачна зграда, какву је врачарско-удружење саградило, нород осталих корисн ,1Х послова, које је за наиредак врачарскога краја носвршавало у краткоме времену досадањег свог рада. Далеко је од нас номисао да овом бслешком нижемо коме нохвале. Застајемо само нред једним успехом приватне грађанске иницијативе, смело тврдећи да ће напредак наше вароши тећи много брже и снажније ако и само грађанство буде увек живо помагало остварење по трсба варошких. — Приступила раду. Новоизабрана шира комиспја, која има да разради питање о изв >рима за извршење — Финансирање великих послова, имала је први сасганак у уторак, 14. ов. мес. па коме се је конституисала изабрав за председника — председника општине г. Ж. Карабиберовића, а за деловођу — одборника г. Миливоја Јосимовића. Техничари из комисије узели су одмах у носао техничку страну задатка комисијског, а иредоедништву општипе препоручено је да прибере нотребпе Финансијске иодатке. '1им ово двоје буде урађено, комисија ће прићи већању у нленуму. Седиица. Одбор општински имаће редовну седницу у понедел.ак 20 ов. мес. у 5 час. но подне. На дневном су реду ови предмети.: а.) Одговори нредседништва на питања из ранијнх седница ; б.) Лицитације; в.) Акт конзисторије о нзмештању

данашње или само грађењу нове цркве Св. Алексаидра Невског ; г,) Акт г-ђе Марије Јанковићке о отварању завода за неговање п васпитање раденичке деце д.) Акт Унраве вар. о каФанскоме праву, које тражи Љубисав Лишанин; ђ.) Акт М. 0. Марковића и компаније о датом земљишту, у сдужбености ; ж.) Молбе и уверења.

ДОПИСИ ГРАЂАНА' 15. Нов. 1889. Година по годину пролази а ја као грађанин нс увиђам да наши општински послови теку толико на боље да смо у стању бити задовољни. Пе спадам у ред оних, који општи пеуспех намерно а и неправедио приписују у 1'рех појединим личностима из управе општинске, према своме расположењу. Тако исто не мислим да би бпло нравилно ако би кривицу тражио у томе, као да представништво (нс данашње, него у опште ма које п раније) није хтело штитити довољио и вол .110 оиштинске интересе. Мисам ни од реда оних грађана, који у љутњи својој не воде обзира, него сваљују и иреко штампе н у грађанству сву одговорност онако од ока на л оиштинску власт п ие питајући пикада за узроке ни у чему. Али и ако пе спадам нм у један од обележепих редова, опет се много нути слажем с њима, кад ми се учини да без оштрих јавних прекора, боз крајњих мера, код пас стварн никад ие полазе на бољс. Све се даклс чека да нас неко присиљава, да нас нагони на оно што се вољно и редовно треба разумно и својски да ради. *) Уредништву, као и самој општинској управи, може бити само по в -л>и кад грађани у оцењивању општинских прилика затраже гостопримство у општинскоме листу, коме и јесте дужност да сконцентрисава све оно што може потпомоћи унаиређење општинских послова. Овоме допису радујемо се у толико више, што је он одзив на наш скорашњи поклич, и тиме доказ да ће се грађани у будуће све то већма 'интересовати еа општинске послове.

То је цела истипа да би у нашој општинској администрацији многошта могло ићи на боље и при дапашњии приликама и ако су нам педовољна средства, само кад би се хтсло да води озбиљна и ностојана брига о оиоме шго се ради, да се увек ради онако како је паметпо и корисно. Али на жалост тога постојаног и разумног рада у једноме, одређеном правцу, ио несрећи код пас нема. Ми чекамо да иосвршавамо велике задатке а са ситницама просто углибљујемо се из дана у дап све внше. Међу тим ја мислпм да камеп на камен ваља ређати и да се тек иосле ситних и редовних — тскућих иослова, могу свршавати добро и корисио, већи, повремсни задацн н радови. Има доста година како сс ја интересујем за нослове општинске И као београђанииа но рођењу и као сталног грађанииа ове варошп по положају, не само не може да ме се пе тичу ирилике- нашег јавног и онштинског живота, нсго па против, ја сматрам да у њима лежп велики део и мојих лплних корпсти и да већ и само по томе имам иоред права грађансних нераздвојно п дужност, да с једне стране, помажем ошше јавне н друштвенс послове, а с друге опет и да изричем замерке свему ономс што не налазпм да сс добро и оиште кориспо радн. С овог гледишта ја сам увек посматрао радњу оиштинскога нредставништва ; цонио Јтоступкс оргаиа општинске службе; проучавао и локалне прилике и повремене радовс, и из свега тога [пзвлачио мерило за своје држањс и кретање. Бивало је да сам дизао свога гласа кад сам имао да што онштинокој унрави ириметим, алп морам нрозпати остајало је то често без уснеха Знам да нема места захтевању да мишљење и нримедбо свакога грађанина буду уважавапе и усвајанс, али тек с правом сс можс тражпти да се за зеленим столом онштинскога всћа озбиљно узима у оцену опо што грађани о онштннским нословима исказују.