Beogradske opštinske novine

444

1.) Свп признају потребу свију предложени послова; 2. Сви увиђају да се тп лословн не могу измиритн са општинскнм нрпходнма,сдедс твено ; 3.) Сви се сдажу у томе да се оии изврше најмом. Али нскн бојећи се количипе самог зајма, другп бојећи се начпна којпм се прсдлаже исплат.1 з >јма, износплп су своје мпсли о томе вако да се општинп олакша. Ја ћу укратко да изнесем оно што се у главноме говорпло у тпм конФеренцијама, па ћу казати, шта ја о томе мпслим. 1.) Неки од говорника у конФеренцнјп нредлагалн су да се свп нредложеип општцнсап пословп поделе у две категорнје: на пос10ке који се рентирају и на иослове којп се не рзнтирају, па да оне послове, којп се не рентирају сама општина предузме, а оне друге послове што се рентнрају, да уступи каквим акционарским друштвлма да их они изврше. Може битн да се тако деле п извршују опшшнскп поилови по дрјлим варошима, алл усвоЈитп такав иредлог ја мпслпм да бп значнло радиги ирошв општппских интереса. Зардаопштиие београдске теретом свију својпх грађана без разлнке сагради само видовод, канале п зграде онштпнске, све носдовп којп се ие рентирају иа да то сви ц грађанп п неграђаии ове варошп уживају, а нпшга да не нлаћају; а о:тале послове, као што су калдрма, осветлење, антрноти п кеј по лови којп се не само самп исплаћују, већ доносе и сигуран нрпход, зар те послове да дамо акционарским друштвима да се већином странцп тим ириходима вористе То не бп требало ипкако да буде, него и те послове треба да предузме општнна, јер са приходима, које би од овога имала, она би могла да олакша терете грађанима на оне днуге послове који се не рентирају. Сем тога познато је да свако акционарско друштво прецењује увек трошкове око таквих послова само за то, да би добили нраво да наилате већу таксу у своју корист а на штету грађана и трговаца, који морају те таксе да плаћају. Код акционарских друштава пословн што коштају килијун рачунаЈу се да коштају 2 мнлијуна. Дакле ја сам за то, да општина иредузме све предложене послове без разлике а не само по,едине. 2 ) Неки су оиет иредлагали у конФеренцијп, да се ови оиштпнскн иословн иоделе иа важније и мање важне, па да се иостепено према важности и изврше. Ја и на ту иоделу не би иристао и то из ових разлога: Ја сматрам да су сви иослови, који су пред 10жени, подједнако важни. Водоводи

канали и зграде важнп су, јер се без њпх више не може ни оистати; а они други толико су исто важнп, јер, као ппо сам спомеиуо, они не само што неће пастн на терет грађанима, већ ће својим приходом олакшати опај терет што грађанп сносе за извршење оних нослова што се не рептирају То је једно, а друго, у колико су опи ирви иослови нужни за здравственост, толико овн други опет служе на олакшање трговини Има још и овај разлог за неке делове наше вароши, као што је н. нр. дунавски крај, ко,,и има доста чесама н бунара, а нема калдрме нп осветљење, за њих је много важније освегљење и калдрма. него што су водовод и каналн. Шта впше кад буде водовод готов, оида ће се некалдрмисане дорћолске улпце иоливати, да не бп прашииа летнла до гор- > њих улица, те ће тамо битп вечито блато и вечпта влага ио стаиовима, а отуда п свз опе болести које влага нроузрокује. То исто вреди и за Паднлулу, Врачар и Енглезовац. Да бп се да;ле злдоволшли подједнако грађани што живе по свима крајевима Београда, ја сам за то да се свн иредложенн послови п,.едузму и св, ше у најкраћем року, рецимо за 5—6 година. 3.) Неки се у коиФеренцијп протнве увођењу трошарине наводеан да је то средњевековна устанога, која истпиа иостоји у свима евронским варошпма, у некнма и од ире 100 годпна, али да по неке вароши одавнашокушавају да се те установе опросте. Осим тога наводпли су да је админнстрација такве установе сувнше скупа. Истина је да је та установа стара и верујем. да кад би се она увела и код нас у оном обиму у ком је уведена на западу, да би била и за нас скупа; али ми се намеће иитање: како може бити да вароши, које се толнко боре нротив тако остареле усганове, не нађоше другу бољу, јевтинију и згоднију да ону замеие, већ трие још ову п ако су уверенп да не ваља. То ј.; за то што је тешко наћи угодан намет, који би се ма коме доиао, па ма нод којим се обликом он нлаћао. Ми се налазимо сада баш на ономе ступњу на коме су биле те вароши када су увађале ту трошарину н кад оне нису са том установом пронале мислим да се се немамо нн ми бојатн да ћемо од ње нропасти Ја сам за то да установпмо трошарину са јевтинпјом админпстрацпјом, а чим веће варошп буду измислиле што боље и корисније, онда ћемо и мн напустити трошарпну. на ћемо заменутн с оннм што буду они изнашли као боље. Али нпкако не мислим да чекамо док се што боље од трошарпне не пронађе

4) Најпосле неки су предлагалп у кон Ференцнји п то, да треба послоип један о једап да се свршавају п зг сваки нопао који би се нредузео, закључи засебни сајам, наводећи како ће сваки доцнијп зазам бити јеФтпнији. Ни тпм се иредлогом ие слажем. јер не Јверујем да ће сваки другп зајам битијеФ. тинпји од првог. као што ни зајам надругом степену ингабулацпје не може бпти спгуриијп ни јеФтнннји од зајма на нрвом степену а још мање верујем да ће зајам на трећи и четврти степен пптабулације бпти још јеФТинији од првог. Ја сам за то, да се по нредлогу комисије направн зајам од 12 милијона, али с тим, да се он прпми у роковима ирема предрачуну предузетих послова а најдаље за^5—6 1'., да не би цлаћали узалуд ннтерес на лежећи капитал. Ако тако не учинимо тешко ће шта бити од наших онштинских иослова, јер сам уверен, да чпм један од, тих нослова свршпмо, тешко ћемо се наканитл на другп иов дуг и нов посао. С тога иредлажем овако: 1.) Да од збора тражимо да одобри да се може закљтчити зајам од 12 милијона;. 2 ) Да нитерес несме прећи 6 проц., а курс не нпжп од 100; 3.) Да се уговорп да се зајам не сме узетп од једаннут, већ у роковнма нрема предрачуну предузетих послова а најдаље за 6 годпна; 4) Пошто се то одобрн а нре но што се з:1Јам закључн да се изради тачан и детаљан илан за амортизацију; затим 5.) Да се образује стручиа комисија, која ће распоредити суму зајма тако, да с њом омогући остварење свију нредложених нослова; на нослетку 6.) Да се ирема томе раснореду п у нанр 'Д одређеиој сумн за свакн носао пзраде иланови н предрачуни :1а.љнхово извршење. Живан Бугарчиб. Господо, по моме мпшљ њу а и впди се, огледало нам је иред очима докле је ова земља донедена, сви знамо да је земља натоварена мнлнјонима, и да мн дапас ироричемо анатеме, над онпм људпма, који су земљу довде довелп. За то ја мпслпм да треба да се бојимо да не дође још горе у онштинп београдској. Ја мислим да је то врло незгодно да се закључи зајам од 12 милнјопа динара. Ја сам мишљења, госнодо, да би било боље да уведемо трошарину, т. ј. да ноставимо ђерам, само пе смемо увести ђерам ни за еснапе, који се транспортују за унутрашњост, а што се тиче улаза за варош, на то све да уведемо трошарину. Ја замишљам; да је лако сваком спромаху што ће сс нодићн једна илн две паре иа једну кнлу брашна, а нсто тако и ономе, којч ће платпти 3—4 паре више на килу белога брашна. Сваки снромах ће ра«;унати, да је