Beogradske opštinske novine

445

скупље брашпо за две паре, и њему је лакше плаћати, него кад се накупа за годпну 30 и неколико динара. То је најснгурније Ја се страшнм, господо, да ове наше станопе не би сиротиња напустнла, и онда се човек мора наћн у чуду, шта ће да ради с тим кућама. Ја могу да ка<кем то, менп се чнни, да још ова варош ннје за то задужење. За то би био мишљења, да ми гледамо да иоправпмо нриходе нешто од трошарлне, нешто од брашна, а нешто н на плати јер предееднпк молсе бити н са 6000 а не са 12 хиљада дпнара. члановп могу бптп са 3000 динара а не са 6000 дин. итд. Овде треба уштеднгп 50.000—60.000 динара за квартире школске и подићи за годпну дана школе. Овај наш Београд још и није за такво уређење Зар за то, што има у централном месту једну кућу, која не кошта 150 дуката, хоћемо да му доведемо воду од 500 дука'1 а. За то велим ова варош нпје за то уређење, него постеиено, како се креће варош, тако постеиено и да је уређујемо, иа кад за 20 година будо лнчило за то уређење, онда да га и нзвршимо. Ко не волп уређење, ко ие би желео, да Београд достнгне Париз, алп бојпм се да не унадН1'мо у ону погрешку Ја мнслим да је страшно задужпти се 12.000.000 дпн. Ми треба да гледамо да створпмо приходе, па нрема нашим прнходпма да се крећемо. Ја замишљам, господо, да је страшно 12 ми.шона, и менп се чннн да неће бити то доста, него ће требачи 20 милпоиа, и кад задужујемо 20,000.000 Београд, оида то иије могуће да се изврши, и ми ћемо направпти несрећу у овој вароши, јер кад доведемо да иаш сп; омах бега гап рејона н да оставља. напте куће, онда шта смо урадили. Ми смо онда \ пропастплп Београд. Ја мислнм да Је боље да буде постеиено уређење, куд ћеш му ти довестн чоду у чатрљу, ко„а не кошта 20 дуката. То треба постепено да иде, и како се варош креће, тако и ми да радпмо- Решите како хоћете, али ја одвајам мишљење, ја нпсам за задужење. Не само што ће нам остати празни квартирн, него ће и друго нешто бити. Рецимо Ема сад нешто радње неки сиромах, мало каФане, мало бакалпице, и сутра ако буде прпнуђен да изађе, онда с ким ћемо ми да радимо? — дазатворим ја моју као>ану, оиај бакалин његову радњу, итд., немојте госиодо, шта ћемо онда радити. (ОВРШИЋЕ св)

НАЦРТ ГРАЂЕВИНСКОГ ЗАКОНА ЗЛ ВАРОШ БЕОГРАД (ИАСТАВАК) Гореизложену таксу дужан је господар грађевине да нлатн, ако нланове већим делом усвоји и грађевину по истим подпже ; ако нак предложене планове или нацрте из оправданпх узрока не усвоји, оида ће у томе случају нлатити само половину од горњих такса. Спорове ове природе нресуђиваће коначно грађ. савет. Лко би инжип.ер илп аркитекта ради означеннх нослова путовао вап свога сталног места пребивања, онда је господар дужан да му илати поред означених такса и све "путне и подвозне трошкове, који су законом о чиновницима г ( -ађ. реда утврђени. 3., за обележавање регулацијоне линије и ниво-а дужна је општина потребну послугу дати, а господар грађевине платиће за инжињера општинској каси 5.00 дин. 4., За спимање и израду ситуацијоних и ссталих планова радн постројен.а воденица, за нремер вемљишта и састав ситуацијоних илановаод истих наплаћиваће инжињери од господара нмања поред путних трошкова свега дпевно 14 дин. Прављење регулацијоних плапова вршиће се по погодби. 5, Вештацима, које оиштинска власг према наређењпма овога закона буде позвала за оцену каквог питања, дужан је госгходар грађевине да плати диевно 6 днн., а поред тога путни и подвозни трошак по тач. 2. ов. члана. 6., Све ове таксе не панлаћују се при подизању државних и општинских грађевина. 7., Све ове таксе имају се искључиво уиотребљавати па улепшавање вароши II. Прописи за ]авни саобра^ај. Чл. 22. Регулацијона линија и ниво. Зграде и ограде са стране улице морају се ностројавати у реду по

одобреној регулаЦпјоној лпнијп' и одобр'еном пиво-у улице. Ако има већ одобреног плана регулације и нпво-а за коју улицу, дужап је општински пнжињер да најдаље за три дана од кзд власт грађење дозволп, обележи према нлану регулацпјону линију н пиво за дозвољену грађевину у тој улици, п да исту линију одпесе на сталне тачке и обележи је како на оригиналу тако и па копији сптуацијопог плана, и да ово иотписом својим оверн. Кад општински инжињер но одобреном плану регулације п пиво-а улице обележм линију рсгулацпје п ииво улице за какву грађевипу, предузимач се мора најстрожије те тако обележене линије и ниво-а придржавати. О свом раду при обележењу регулационе лнније н пнвоа за какву грађевииу, општипски инжињер јс дужан да устроји парочитн нротокол, кога ће Форму ирописатп општински суд. Члан 23. Калдрма. Којим ће се редом улице калдрмисати п са каквим материјалом, то решава општински одбор, ио саслу шању мишљења грађев. савета. Ако оиштински одбор не би делио мишљење грађевинског савета, онда ћс бити онако, како то министар грађевина одлучи. Трошкови за грађење нове калдрме наплаћују се па следећн начип : 1., Грађење нове калдрме заједно са потребним планирањем у улицама до 10 м. ширино пада на терет господара илацева у тој улици, тако, да је сваки дужан да плати калдрмисање и планирање за половину улице а у дужину колико му плац износп. 2.. За улице од 10—15 м. ширине сви трошкови око вишка иреко 10 м. ширине падају на терет општинске касе. 3., За улице од 15 — 20 м. ширине једну трећину трошкова споси опмЈтинск .а каса, а две трећипе госнодари плацева.