Beogradske opštinske novine

— 98 —

ГОДИНА УШ.

Радови статистичког одељења (наставак) Статистика о годинама старости становника, служи поглавито за израчунавање просечног виталитета становииштва, а у комбинацији са подацима о брачном стању врло је подесна за оцењивање социјалних прилика. Осим тога она очито представља развитак и опредељење човеково од рођења иа до смрти његове. Таблица 2 садржи такву комбинацију т. ј. показује како су подељена лица, извесних годишњих класа, на нежењене и неудате, у браку живеће и удове. Разведени бележени су заједно са удовим, те тако сада незнамо прави број ни једних ни других. Ради лакшег прегледа, иослужили смо се и у овом изводу, ироцентима и груписањем класа: Године старости и брачно стање*) год. групе М У III К II X Ж Е Н С К И X

нежење-

ож> н>е-

удоваца

свега неудатих удатих

удовица свега

них

и развед.

16-20

98 10

1-90

—

100 оо

74 8 1

24 .5 6

О .бз 100 .оо

20—30

68 .62

30 .53

0.83

100 .оо

20 61

71.13

8 .26 100 -оо

30—40

26.76

69 -69

3 .55

100. оо

4.42

76 .50

19 -08 100 .оо

40—50

12. 7В

80.19

7 .05

100.оо

1 -84

55 .76

42.40 100.оо

50-60

8 .8)

79.84

11 -31

100 .оо

1-74

41 .60

56.66 100.оо

60-70

5 .43

76.49

18 .08

100. оо

2 .67

22 -49

74.84 100.оо

70—80

4 -28

53 .47

42 .05

100.оо

0 .48

11 -48

88.04 100. оо

Из

овога

прегледа види се

да опадање броја не-

жењених и неудатих иде сразмерно са растењем годишњих класа, само што код женских ово раније наступа. Највећп број ожењених пада на годишње класе 40 — 50, а код удатих 30 — 40. У прегледима 3—6 изложено је становништво по поданству, месту рођења и народности. Тако, у Београду има поданика:

Српских — — —

27.551

иди 77.77

°/ 0 целокун.

станов,

Аусгро-Угарских —

6.263

17 .6-

Белгијских — —

0-02

У »

Бугарскпх — —

0 18

Грчких — — —

0 .27

Енглеских — —

О.оз

Немачкпх - —

182

0 .51

Румунских — —

0 -05

Гуских — —

О-оз

Талнјанских — —

180

0 .51

Турских — —

1.002

2 -83

Ујед. Сев Амер. Држ.

0.01

Француских — —

0 -08

Швајцарских — —

С -04

Свега

35.427

100.оо

Према томе долази на странце више од 22'ј 0 а од овога највећи део на Аустро-угарске ,1 турске поданике. Другу интересантну слику дају подаци о месту рођења, Тако, рођено је.

Србији — — — —

21.030

или

59.37

°/ / о

Аустро-Угарској — —

9.680

27.32

Белгији — — — —

0-оз

Босни и Херцеговини

980-

2 .77

Бугарској — — —

213

О.бо

Грчкој — — — —

0 -19

Енглеској — — —

О -оз

Италији — — —

127

О.зб

Немачкој — — —

196

0 .56

Гумунији — — —

0 .23

Гусији — — — —

0 .П

Турској - — —

2.840

8 .01

Француској — — —

0 .07

*) Овде као у осталим таблпцама, нису урачунати 12 м. и 7 ж. лица, о којима сви други податци не достају.

„ Швајцарској — — 17 0. 04 „ „ Црној Гори — — — 109 О.зо. „ „ другим држ. и непознатих 6 ,, 0. ох „ Свега 35.427 „ 100 О о ,, Дакле преко 40 О// о београдског становништва по рођењу припада другим државама. Да нам је било могућно одвајати лица, која су у Београду рођена, (нарочито одрасла), видело би се да је врло мали број староседелаца. Но код података ове врсте, нарочито код оних, што се односе на народност, и .мале би се ставити примедбе односно њихове тачности, јер кад се узме у обзир позната индиФерентност већине становништва према тачном давању одговора, а често и само неразумевање постављеног питања, онда је појмљиво да се потпуна тачност у њима не може ни постићи. Крупније и очигледне погрешке, као н. пр. где је у место поданства стајала вероисповест ; или где су неправилно деца истих родитеља стављана у разна поданства, према месту њиховог рођења и т. п., ми смо свуда исправљали. Исто тако уврстили смо сва лица из Босне и Херцеговине, која беху забележена као аустро-угарски држављани, у турске поданике, пошто, према одредбама берлинско! уговора, лица из Босне и Херцеговине кад се налазе изван своје домовпне сматрају се као турски поданици и подпадају под јурисдикцију отоманскпх власти. За одређивање народностн служили смо се поглавито податцима о матерњем језику и вероисповести.

По народности има :

Срба — —

----- 27.640

00 о К)

Бугара — —

----- 62

0.18

Грка — —

— — — — — 204

0 -55

Евреја — —

— - — — — 2.223

6.28

Енглеза —

— — — — — 7

0 -02

Мацара —

— — 707

1 -99

Немаца —

- — — — — 2.696

7 .6,

Иољака —

_____ 3.56

0 -45

Гумуна —

----- 81

0 . 2 4

Гуса — —

— — — — — 28

0-08

Словинаца —

----- 131

0 .37

Талијана —

— — — — — 154

0-44

Турака —

_____ 82

0 -23

Француза —

0.12

Цигана —

00 г-Ч 1 1 1 I 1

0 .53

Цинцара —

_____ 228

0 -64

Чехо-Словака

----- 778

0 .19

Других — —

О о С5

Свега 35.427

100 . 0 о

О томе, како је распоређено становништво по квартовима, у погледу на пол, године старости, брачно стање, поданство и т. д. Изложено је у већини дојакошњих таблица. Псчпто је пописна комисија ову поделу узела са свим произвољно, то је и нама немогућно да се упуштамо у ближа расматрања. (НАСТАВИЋЕ СЕ.)

РАДЊА 0ПШТИНСК0Г 0ДБ0РА XVII. РЕДОВНИ САСТАНАК 26. марха 1890. год. Били : Председавао члан суда г. Светозар Карапешић, чланови одбора : г.г Ф. Васиљеви!,, С. X. Милићевић, К. Б. Михаиловић, М. С. Денчић, А. Ј. Одавић, А. Шток, К. П. Михајловић, Р. Драговић, Ђ. Димитријевић, Др. Л. Пачу, Др. М. Т. Леко, Р. Нетровпћ, Ј. Станковић, Р. Р. Ћирковић, Љ. Јовановић, Р. Пуљевић, М.Цветковић, М. Николић. М. Капетановић, Н. Р. Поповић, В. Вит^ровић, С Чађевић, М. Велизарић, С. Ј.