Beogradske opštinske novine

ГОДИНА УШ.

— 99 —

ВРОЈ 15

Азријел, Ђ. Николић, Д. Најдановић, Г. Бркић, М. Терзибашжћ, К Д. Главинић, М. Јовановић. I. По еаслушању ре#ерата комисије о извршеноме прегледу док\мената Л "кара, који су се ир -ма расинсаном стечају јавилп — и з а б р а и : за ошитпнског лекара у кварту савамалском г. Др. Едвард Михел, као каидидат с црвеиственпм условима, иошто је не само српски иоданик него и београђанпн. II. ЕснаФ хлебарски молп да се повисп цена хлебу, иошто је знатпо поскупило и жито и брашно. По оцени прикупљених ценовнпка, решено: да се од .28. ов. м повисп цена хлебу са I дин. паром по килограму тако да се за 20 дпн. пара иродаје хлеб у тежпни од 869 грама. III. Председништво саопштава да је у једној од ранпјих седница решено да се поиуни комисија која је имака у задатак да проучи пптање на какав начпп да се подигну зграде за осн. школе, за кланицу п за вар. Суд, иа да за тим комиспЈа довршн свој посао п што пре поднесе извештај По саслушању реФерата председпика компсије г. Др. М. Т. Л.еко, о томе докле је комисија дошла у своме раду и из којих узрока није могла свршитп посао тако да поднесе и писани реФерат — р е ш е п о : да се број чланоза комисије смањи па да она по ново узме у студију нитање о иоднзању зграда за основне школе п кланицу, а за вар. Суд да се причека докле се не довршп реорганизација судова те могадне и оценптп каква ће зграда за Суд битп нотребна У комисију су изабрани г.г. Др. М. Т. Л.еко, Др. Лаза Пачу и Милан Каиетановоћ са г.г. Ник. Р. Поповићем и Јак. Големовпћем за школе, п г.г Гавром Бркићем и Дим. Најдановићем за кланпцу; а комисији је иреиоручено да ускорп свој рад н да прво сврши један део задатка — о зградама за школе па онда други о кланпци. IV. Усљед наиомене одборннка г. Снме X. Милићевића да би онштина могла на Врачару по повољну цену откупити извесно земљиште — п з а б р а н и : одборници г.г. М. Јовановић, Н. Милитић п Ст. Чађевпћ да оцене где би на Врачару требало -зидати осиовне школе п којп би се илацеви могли за ту цељ куннти.

Пијачно питање (Како да раопоредимо градске тргове) I. После толико година, питање о трговима у нашем граду стоји на опој истој тачци, на којој се налазило и много раније ; а стање његово, смемо слободно рећи, није никада до сада задовољавало подједнако интересе свега становништва, као што ни данас у самој ствари не одговара ономе, што би желела већина грађана. Сви знамо да скоро ни у једној ггрилици до сада, није решавано ладно и безиристрасно на коме ће месту битн главпи трг животних намир ница, него је одлука свакад зависила од већег или мањег заузимања грађана појединих крајева, и од просте већине зборских гласача. Даје се појмити. па донекле и правдати, што при решавању пијачног иитања свака страна свом снагом себи вуче. Не може се ни од кога тражити да већи део својих жртвује оиштим користима. Али за чудо је што се скоро увек заборављало, да су „убојна конља" свом жестином борбе често ломљена узалуд, пошто је само у неносредном интересу појединих крајева било то што ће главни трг ж. намирница с једног места прећи на друго, а великој већини становништва остајало је оно исто пгго је имала и ире новога решења и измештања трга.

Стање ово, у поглоду на воћу илп мању, непосредну или иосредну заинтересованост појединих крајева, у неколико се изменпло од како је отворен Цветни Трг. Имајући у непосредној близинп могућност да посведневно набављају оно што им је најпотребније врачарцнма је данас мање стало до тога хоће ли други, па све ако и главни трг, бити њиховоме крају што ближе; и на против, у претпстављању интереса искључиво свога краја, врачарци сматрају да је по опстанак и развитак Цветнога Трга боље ако главни трг ж. намирница буде мало по даље. Исто тако и становништво палилулског краја налази разлога да се нада бржем отварању пијаце у своме крају ако главни трг остане удаљенији. У овоме треба гледати најважнији разлог који је могао склонити велики број грађана да. приликом решавања пијачнога питања прошле године даду глас : да главни трг н даље остане на иотом месту. За нас је сасма све једно хоће ли главни трг I постојати на Великој Пијацп, Зеленом Вгнну или коме трећем месту ; алн како је данашњим законом о општинама измењен досадањи положај и у погледу отварања нових тргова, чини нам се да је потребно узети у призрење неке околности пре но што би пијачно питање ушло у нову Фазу свога развитка, другим речима пре, но што би се пришло примени законске одредбе која се односи на отварање тргова. Но о томе у идућем броју.

ОПШТИНСКЕ ВЕОТИ

Међе Београда. У своје време саопштили смо коју је линију, као најподеснију, предложио Одбо.р општински за грађевинску међу престонице. Линију ту изволели су одобрити и Господа Министри, грађевина и унутрашњих дела, и како је тиме утврђена грађевинска међа, више се никако не могу подизати куће и друге зграде ван рејона вароши, и без претходног одобрења општинске власти. Регулацијоне и нивелационе линије даваће увек само општински Суд, преко својих инжињера. Обраћамо пажњу грађана на наредбу о овоме, коју доносимо на челу данашњега броја. Усвојени. С неким малим изменама, у синоћној седници Одбор општински усвојио је предлоге техничке комисије, и тиме донео начелне одлуке о томе на који ће се начин у будуће патосати улице и трогоари, и у коме року да се изврши направка нове калдрме по свима важнијим улицама. Одмах ће се иредузети пробе камена. како би се и само грађење калдрме што пре могло започети. Рибарнице. Дани су у велико отоплили, и за то је наређено да се од 10 о. м. риба не продаје више на в. пијаци него на Рајићевом венцу — дунавском крају, као што је то и других година бивало. Ради чистоће. Општинска управа нема данас још потпуне могућности да ради одржања пгго веће чистоће но улицама градским заведе све оне мере које су друге напредније вароши усвојиле. Највећа је тешкоћа што се без водовода улице не могу поливати а дотле се не могу ни чистити лако и посведневно. Али што се пначе даје урадити, предузето