Beogradske opštinske novine

- 163-

БРОЈ 81.

6. Руско потпури . . , Бродид 7. Народни листови бр. II. . Чижек Оркестар 1. Увертира за оперу ОрФеус у паклу ОФенбах 2. Варијације за два кларинега Лабицки 3. Српска дворска стража . Бродил

ВАНРЕДНИ САСТАНАК ОДБОРА ОПШТИНЕ БЕОГРАДС^Е држан 23. Маја 1891. год. Председавајући: члан суда г. Сн. Карапешић а за тим иредседник г, Милован Маринвовнћ. Нредседавају&и : Састанав је отворен. Изволите чути протокол прошлог састанка. Секретар чита : ПредседавајуКи. Имали ко шта да примети. на прочитани прогокол ? А. ОдавиК. Тамо где се говори о ономе извештају што га је поднео о Тозију г. Т. Селесковић, вели се као да је решено да се тај извештај врати Селесковићу те да учини неке измеие ако има а то не стоји нити би ја на тако што год могао пристатн. Одбор је решио да се изрази неки у његовоме извештају ублаже а не да се и друго што год мења и ако би то било учињено, ја у том случају тражим да извештај опет изађе пред одбор. Без прочи> тања пред одбором не би могао дозволити да се измењен извешгај штампа, што у осталом не треба ни да се чини јер он има само да ублажи изразе. ПредседавајуКи. Ви сте, господо одборници, чули ову примедбу г. Одавића и сад ако се сложите с тим да се само они оштри изрази у извештају г Селесковића ублаже, онда да се тако и учини. (чује се: па гако је и решено)) Љуба ЈовановиК. Међу улице које се око две буле имају калдрмисати, требала би да се упише и Новакова и још једна улица — којој се сад имена не сећам. Ф. Васиљевић. Мени се чини да је ово решеп,е о преговорима између банке и општине, непотпуно. Ми смо водили преговоре с банком и нисмо могли успети, а не стоји то да нисмо хтели водити преговоре. То би требало исправити.

ПредседавајуИи. Г. Тадић је питао: да ли је председништво известило нар. банку по њеном писму којим нуди зајам општини под извесним условима, и тражи кад није — да се одговори. И ми ћемо то учинити. Милутин МарковиИ■ Некако је у протоколу оштро речено: неће ! а требало би да се каже да је одбор решио да се према поднесенам условима о кредиту, не можемо њиме користити, а не да нећемо (врло добро!) Цредседавају&и. Прима ли се протокол? (Прима). Сад господо, има да се изврши заклетва председпика општине. (Прота г. Новица Дазаревић. у присуству председништва опшгине и повише грађана изврши заклетву.) После заклетве рече председник Мило ван МаринковиК Госаодо одборници! Пошго сам поверењем Београђана дошао на ово место, то вас молим да ми дозволите да пре свага, а у овоме свечаноме моменгу иолагања заклетве и примања дужности, изразим своју захвалност Београђанима на гако високој пошти, на тако видиој љубави и поверењу које ми је поклоњено избором на место са кога имам да руководим пословима пресгонице Србије. Поверење то за мене ја драгоцено и ја га господо одборници, могу оправдати само тако ако будем и од вас предусретнут љубављу и потпором како се с пуно уверености смем надати познавајући вас као људе којима, као и мени, лежи на срцу добро престонице и правилно вргаење послова У »ој. Приступајући дакле вршењу многоструких и важних послова општинских под мојим руковођењем, ја вас молим господо да и од сад поклоните сву своју пажњу и етарање о добру престонице а и ја вам са своје сгране обећавам да ћу и сам чинити све, те да онштински и државни послочш, у колико и њих имамо да обављамо иду најправилнијим током и да се врше оном брзином, савесношћу и тачношћу која ће допринети да престоница Србије стане па угледно и видно место не само у Србији него и у целоме српству. У томе правцу нека нам је сретан рад (да Бог да! живио!)

што се у објави каже, у почетку неће бити | добра за пиће због неугедног укуса и ми- ј риса њеног али ће се моћи унотребити за | сваку другу потребу. Концерт на калимегдану. Као што је раније јављено, општина београдска даваће на Калимегдану концерат данас по подне у 5 сати. Да би овај концерат и огварање ново-украшеног Калимегдана испало што сјајније, општина је се свестрано побринула: Калииегдан ће биги украшен поред оног цвећа што је засађено још и цвећем новонабављеним. Бојна музика свираће најодабраније комаде, а да ће грађани Београдски у свирању уживаги јемчи досадањи добар глас ове најбоље музике у Србији, а и нотпуност њена јер ће учествовати до 50 добрих свирача. Улазна је цена нсзнатна — по динара од особе. Добровољни прилози примаће се са захвалношћу. Добровољни прилагачи спустиће свој прилог у нарочиго за то спремљене кугије, а за ту родољубивост његову добиће од општине београдске из њене баште лепу кигу цвећа; цвеће ће то стајати на асталу и ома ће се прилагачу давати. Уласка ће бити три: код „Реалке," код „Српске Круне" и код „Великих басамака." Сав новац од овога концерта употребиће се искључиво на улепшавање калимегдана, за то се општина нада да ће грађани и грађанке Београдске многобројним својим ирисуствовањем учиниги да овај концерат буде што сјајнији, а Калимегдану се што већа помоћ пружи. П Р 0 Г Р А М ЗА ОВАЈ КОНЦЕРАТ УТВРЂЕН ЈЕ КАО ШТО ИДЕ'. 1. Сарагоса марш .... Ортега 2. Силтлицујус кадрил , . Штраус 3. Увертира из опере Виљем Тел Росини 4. Каватина из опере Ил. Темпларио Верди 5. Приморски напјеви . . Љжичар

Исти иисац вели даље, да га је ташта отровала. Још даље Орбин вели, да је Вук побегао из Бајазигове тамнице и склонио се код Балшића у Зету, који га прекори за издајство свога таста, па и погуби. Рачански летоаис, који је иисан 1680 год. вели, да је Вук умро нриродном смрћу у Београду. Троношац иак каже да га јо прагутала земља, близу Травника, и од тада се то место зове Вупов клокот. По једпом народпо нредању излази, да је сахрањеп у Кругаевцу, а пругом да га је погубио деспот Стеван. У Крушевцу је до скора стајало тулбе Вуково, где су Турци палили једпако кандила. То је тулбе порушио Карађорђе и наредио, те се прах од костију равејао на све стране. Доцпије су — год. 1836. понова нодигли тудбе бегови Фрепчевићи, а кпез гаМилош, кал је добио Крушевац, ноиова поруши. Сада се тамо налазе само остатци,о којима народ увек с гнушањем говори. Из ових разних тумачења Вукове смрти лено се види, да ,је о Вуку изгубљен ра- !

чун у последњим годинама његовог живота. За сада изгледа, као највероватније, да је Вук огрован у пловдинској тамници. Вук је растом био од повисоких људи, стаса и хода господскога. Носио је не са свим пуну браду. Олело му је било као у најбољег властелина тога доба Сам лично бегае храбар,али су му његови властољубиви погледи донели онакве назадне нолитичке резоне, те га парод, има 500 год., пајцрњим именом назива. III. МИЛОШ ОБНЛИИ. Аио ћу је еапић' по јунаштву. Напи ћу је Обилић Милошу ! Срп. нар. песме. Шта Деонид хоће и Сцевола. Кад Обилић стаие на поприште? Владима Његуш. Ирезиме Милошево. — Одакле је Милош? — Племе Милошево. Је ли он био ает киеау Лазару .или је ли ее у опште и женио? — Радња Милошева до боја косовског. — Милош на Еосову — Усиомена на Милоша. 1. Презиме Милошево Доиста, овде стојимо предједиим чудноватим историјским Фактом ! Милогау, јунаку

диву и поносу нашем још није — акоје слободно изразити се тако — утврђено презиме ! Сви ранији извори до XIII века Милоша иазивају, не Обилић, већ једпим другим нрешменом, које ни мало не умањава славу и витештво Милошево. Нека нам је дозвољено, да ради потпуног познања Милошевог и то наведемо. Албанез дон Константин Мусаћи помиње Милоша, као Милоша КобиловиКа. Кобилићем, Конилићем, Хобилићем зову га још Михаило из Острвице, преводник Дучине историје, Орбин и Лукарић. Павао Витезовић, Качи1>, гроФ Бранковић, Рајић, Енгел, сваки разуме се по своме начину, КобилиКем га зову и Аптоније Вранчић (год. 1553.) Јовап Љубић, капоник бреславски у Шлеској Енглез Браун, песници Гундулић и Палмотић. влашки летопис, многи српски летоииси и зборници ; даље Јеротије Рачанпн, који је 1704. године путовао у Јерусали.м: — иа и ова старипска иесча што је г. Ст. Новаковић приопшти у XXXI св. „Гласника" (наставиће се)