Beogradske opštinske novine
Г0Д1ША X. за шупу било би тамо код , Споменика' где нам је пумпа јер је на добром насипу и зподно би бидо за довоз и одвоз возова. Милан КапетановиЂ. И ја имам само толико да кажем да на Топџијској пијади не може да се прави шупа, јер је тај плац одређен за школу која ће се до годиее још (гочети да прави. Председнин. Одобравате ли да се оцени | где треба да се гради па да вам се реФе- | рише ? (одобравамо). | Код Видинске улице где се довршује ј Душанова улица има да се уреди отицање , воде. Инжињерско оделење тражи да се ј нареди сазив дотичне комисије за оцену тога рада, јер се опа на три позива није могла састати у пуном броју за рад. Марко ВелизариЂ. Само онај који није био гамо може да оду^овлачи овај иосао, иначе мора желити што скорији сасганак комисије и што брже уређење овога. Стеван ЧађевиЂ. Није довољно да само комисија тамо изађе. Опа би констаговала оно што је сваки тамо могао да види који је иа месту био. Главно је да треба видети с које се стране улице и која квадрагура узима Ниволи X. Поиовићу, која му се квадратура од оиштинског земљишта и с које стране даје и колико је ко дужан накнаде — или он општини или општина њему. И онда да се узме у оцену, шта да се сврши у погледу регулације до јесепи, а шга па пролеће. Дакле прво би имало наше инжињерско оделење да спреми ситуациони план земљишта које се има одузети од Николе X. Подовића и земљишта које би му се имало устунити. Што се тиче продужења регулисања и калдрмисања, ја мислим да је за то у овој годипи доцкан и да би сад инжињерско одељење имало да удеси одвођење воде те да тече куда је а до сад текла. Илија ЂорЂевиЂ. Мени се чипи кад раније беше реч о калдрми и о продужењу оног заосталог парчета Душанове улице, да је се онда одустало да се ова калдрма прави него да се продужи рад у правцу Калимегдапа. Ја сам онда напомснуо да би требало довршити то мало парче до Видинкапије и онда је речепо да ће се та калимајући много времена да троши на забаве и друге такве ст вари, он проведе ту — како Барлеције вели — само једно десетак дана, па се онда крене даље. По што за тим пређе море и стигне пред Барлегу, већ и сама појава његова би од необична угецаја. Краљ Фердвнапд беше дотле изгубио већ гогово сваку наду на напуљску краљевипу, кад али га сунце сад опет обасја. ГроФ Пичинипо, који га беше опседпуо у тој тврђави, чим дозна, да то Скендербег долази, дигне опсаду и повуче се па неколико миља од ње, под тврђаву Трани. Међутим и Скендербег се искрца на обалу и ту га Фердинанд и његове присталице дочекаше веома сјајно и величанствено. За тим га одведоше у краљев двор и по што га ту пеколико дана добро прочастише и угостише, приступе главпој ствари, због које се он и био кренуо на толики пут. На ратпом већу, које се сад сазва, буде решено, да краљ Фердинапд сасвојом војском отиде у Абруцо, где ће се спојити с војскама миланскога дуке и папе Пија а Скен дербег да остане у Барлети и да чува њу и остале градове Фердинапдове у Пуљи. Први посао Скендербегов, кад краљ
— 434 дрма иродужити до Видипкапије, докле је опај шанац и незнам одкуд је искрспуло сад ово питање ?! Председник. Има једна врло велика потреба што се ово питање износи пред одбор, у томе што су извесна имања постала сад ненриступна. Треба удесити да се вода од тога места одводи и то треба учинити што пре, јер ако је се много стекпе може бити веће штете него што би стала оправка. Сад има лицитација за давање под закуп плаца испод чесме Кнегиње Љубице. (Секретар прочига). Коста Б. Мијајловић. Ја зпам кад је тај плац даван за 5 дук. годишње. Тај садањи закупац сазидао је неке дућане па други сад нико несме да узме, јер би онај дигао дућане, па би он морао правити; те гако нико нема рачуна. С тога сам ја да му се одобри. Филип Васиљевић. Ако чоруши дућане тај закупац једва плац да ће се дати за 2 дук, С тога би ја био или да се држи друга лицитација и то на више година ппр. за 5 — 10 год. па ће онда п кирија изаћи много више. Г. Бркић. Општина ту неможе имати већи интерес но сад шго има. Ако би општина сама сазидала дућане могла би имати користи. С. Азријел. Никако не стоји то да тај закупац неће платити више и да ће рушити те дућапе. То није његов рачуп и оп ће морати да плати више. За то нек се држи друга лицитација. Председник. Одобрава ли одбор да се држи друга лицитација за више година и да се закупцем пречисти рачун ? (одобрава). Филип Васиљевић. Ја сам за то да општина зида. (Чур се : да се гласа). Председник. Па добро. Ко је за то, да се држи лицитација ио други нут на дужи рок нека гласа ,,за', а ко је против нека гласа ,,против и . Већина је да се држи друга лицитација за више година Вама је нознато господо, да овде постоји једна женска радепичка школа. То је школа женског друштва где сиротне женске отиде, би тај, да непријатеља и побуњепике одмах у почетку засграши. С тога, чим остане сам, заповеди својим четама да се разиђу по одмегнугим и побуњеним областима и да их опустоше, што жешће могу. И заповест његова за кратко време би извршена с највећом марљивошћу, јер Арба наси, борећи сенепрестано већ толико година с Турцима, поред других ствари беху научили од њих и пљачкаги и пустошити, као да су и сами били варвари. Међутим гроФ се Пичинино од доласка Скендербегова непрестано труђаше не би ли како заузео тврђаву под коју беше пао на долазак његов. Не могући брзо да је освоји, оп једио одељење држаше непрестано под њом, не дајући никоме ни да уђе ни да изиде, а с другим сваки час наваљиваше на околне градове, који беху поверени Скендербегову чувању. На ту дрскост Скендербег остави Барлету и упути се к непријатељу под Транијем. Ну до отворене и главне битке не дође ни једном. Узрок тој нерешивости с обе стране биће веома јасан, кад номенемо, да је наоружаност обе војске била у највећој прогивности. Јер док Французи и Италијани с тешким оклопима, штитовима и шлемовима сеђаху па круиним коњма,
БРОЈ 47. уче да кроје и пшју. Председиица женског друштва г-ђа Персида Пинтероввћка долазила је ради овога и дично председнику и молида да се обрати пажња од ст^ане општинског нреставнинггва на ову школу, која постоји од више годипа и која показује приличан резултат, нарочито ономе делу становнишгва, које од туда зарађује парче хлеба. Оаа је молила да општина помогне, ако ничим другим, бар огревом. Друштво помаже ученице тиме, што им даје материјал и машипе. Молим вас да чујете писмо упућено на општипу. (Секретар прочита). Опи траже 20 кубних хвати. Стеван Чађевић. То су господо кћери наших грађана и ако игде треба одбор да се покаже племенит за морално васпитање наше сиротне деце, овде треба да жртвује. К. Б. Мијајловић. Ја сам за го да се помогпе са 10 хв. дрва. Р. Драговић Ја нисам противап да се изда. Но незнам само да ли општина води надзор над том школом. Председник. То је установило једно добротворно друштво. Оно вели да би и веће послове развило, ако се одобри помоћ у огреву. (Одобрава се). Молим да чујете извештај о прегледу депозитне касе општинске (прочига). Ђока Нешић. Из једпог прегледа којн је вршен чини ми се у Марту или Анрилу нађен је извесан вишак у тој депозитној каси. Комисија је предложила и то је усвојено да се од касе храниоца оправда тај вишак иначе да се уведе у вапредни приход онштине. Молим да ми се објасни : је ли ц шга учињено по овоме. Председник. Видићу шта је урађено па ћу одговорити. Како је већ октобар месец, то је на реду да одбор изабере из своје средине 1 комисију која ће с општинским председништвом израдити пројекат општинског буџета за 1893 годину. Ја вас молим да изберете комисију ! (Бирају, после малог договора : Одавића, Вељу Тодоровића, Пачу-а, Марка Велизарића, Хаџи-Поповића и Ђоку Нешића с|тим да могу и четворица од њих радиги).
претрпапим свакојаким тешким направама и одбранама, те тако чињаху хао неки, I истина непробојни, али с друге стране и веома сиор зид, дотле Арбапаси на против јахаху лаке и брзе коње, готово са свим голе, а и сами не имаху бог зна шта од оружја, те с тога, како оно вели нар. песма, могаху лако ,,и стићи и утећи". Али и ако је Скендербег био нред њим, ипак гроФ Пичинино после извесног времена успе да освоји Трани, па се онда упути другој једној тврђави по имену Рока Исгина тврђава та беше веома јака и добро спабдевена, али Скендербег је ипак имао мало вере, да се она не ће брзо предати, а то с тога, што комапдант њен, некакав Сицилијанац Фузијано, беше, поред све храбрости, и веома подмитљив човек. Видећи, да ће му, ако се сам не пожури, Пичинипо отети тврђаву не храброшћу већ новцем, и Скендербег намисли да се послужи лукавством. Дошавши под Року, он позове Фузијана, да му дође па договор, јер има да му поручи пешто врло важно. Како се Фузијано ни из далека неје падао, да се за његове преговоре с Пичинином зна што год и у Скендербеговој војсци, то одмах учини Скендербегу по жељи и изиде из града. Али тај