Beogradske opštinske novine

БРОЈ 47. Држан 4. Ок т обра 1892. год. Председник. Има довољан број за рад и с тога отварам седниду и модим вас да саслушате иротовол посдедњег састаниа. (Секрегар ирочита). Прима ли се иротокод? (Прима се). Изволте чути тражена уверења. (Секретар прочита). Изволте чути извештај о одређењу осе у Чобапској улици; (секретар ирочита. Прима се к зпању) и у Змајевој (прнма се на знање). Председнин. Г. Ђока Нешић одбореик питао је : зашто је кућа г. Јована Глигоровића у улици од Народне Банке, изишла за читав четар на поље ван других. Инжињерско оделење поднело ми је по томе извештај и ја молим да га чујеге. (Прочита). Ђока Ж. Нешић- Ја сам гледао како ова кућа стоји према кући браће Поповића па сам видео да излази за читав метар на поље. Ако је тако по регулационом плану, ја немам ништа против. (Прима се к знању) Председник, На основу одборске оддуке издата је била објава о давању под закуп дућана бр. 1 у Фишегџијској удици. Пријавио се само Јеротије Мићић телал и понудио, као и до сад што је плаћао — два дуката месечно. (Устуна се). Пристајете ли да се да ? (Пристајемо). Ми смо објавили у новинама и тражили стан за кварт варошки јер нам је одказан стан у кући Лаховарија. Понудио нам је једино Павле Цветковић неку његову куНу на Топдичином Венцу. Ако би сте хтели, могли би сте одредити, кога да вућу види и погоди (чује се: овлашћујемо председника). Добро давле; ја ћу видети и погодити ако ваља. Ви знате да је одбор решавајући о понуди за грађење школе на Дорћолу, доаео одлуву да г. Капетановић надгледа рад. Он је то чинио и молим вас да чујете њега по овој страри о вишку, који се има испдатити иредузимачу но предлогу грађ. одељења (чита извештај) Милан Капетановић. Ја ћу да вам дам објашњења овоме. Кад је план ноднесен и га одмах ухвати и везавши га, изјави му, да ће га пустити на слободу тев онда, вад му преда тврђаву. Не имајући вуд, Фузијано на послетку мораде учинити но његовој жељи и тако Рока паде у руке Скендербегу. На тај неуспех његов, Пичинина обузе годема туга; ади за тугом дође жеља за освегом. Видећи, да је непријатељ његов испунио намеру своју дукавством, намисли и оп да се послужи у освети својој истим средством. Он шћаше Свендербега да одазове самога на договор изван његове војсве, па посде, да га, зароби. Али вад то једном и покуша, намера му не испаде за руком и само себи још више науди. Јер Арба- ; наси, да би му се осветили за то гадно дело, наваде са свом жестином, да опусте земље његова господара. Опи порушише и попалише све што се могло р,ушити и палити; родпо дрвеће и невип свет носекоше, и у опште понашаху се не као Хришћани, већ вао варвари. Међутим у том цаговању као да је већ била иротекла год. (461. Истина стари биограФи веле, да се Скендербег бавио у Италији само ону годину, за воју, вако опи

- 435 вад смо примили оФерат предузимача, ја сам онда вазао да се то односи само на зграду и па темељ, или пошто је тамо где ће се зграда подизати, земљиште па невим местима са свим ровито, то ће, рекао сам бити потребно да се мало дубље зида. И збиља, кад се почело копање темеља, наишло се на два нужника и једаи бунар и то се морало да бе'10нира а и више зида и усљед тога изашао је овај вишав или додагав. Имало ^е још нешто да се дода у гвожђарији због слабог земљашга и то је учињено. Делокупан тај додатав одпоси се, дакле, на додавање рада у бетону и на гвожђарији, ипаче нема никаква додатва. Цео рачун је 6700 дин. Оез онога што је одбијено. (чита и то). Могу још да изјавим да сам ја био дов се копао темељ и док се Фундирао у Душановој улици, а доцније је настојавао г. Селесвовић и један наш стручан човек вршено је дакле све што се могло и требало дв врши и ја мислим да се овај вишав мора одобрити, јер је предвиђен а цене су утврђепе тачпо по предрачуну с опим поцуштањем од 13°| 0 на које је пристао предузимач. Пошго је зграда већ под вровом, то више неће бити ниваввих додатака до можда на крову неволиво вентилатора што ће коштати 2— 300 дин. Милош Трпкови-ћ. Пошто је г. Капетаповић лепо објаснио ову сгвар то ја мислим да овај додатав треба одобрити. Председник. Одобравате ли ово ? (Одобравамо). Има овде извештај о прегледу трошаринсве васе општипске (чита). Председник. Сваки 8 дана, даје се Банци. С Азријел. Је би молио г. X. Поповића да ми каже као преседнив вомисије за преглед трошаринских каса, коливо је ова издала Банци иоваца. Председник. Није нужно да он одговара. Све то има у општини. Сад не могу да вам кажем, али примам ово в знању да вас известим идуће седнице. Л>. ЈовановиЂ. Мени се чини да је нама , свима потребпо баш због буџета да знамо од приливе досадањи приход. С тога молим важу, беше начинио мир с Турцима, али ни један не каже, да ли се он вратио у Арбанију исте године, које је отишао или идуће. Узимајући за најистинитије тврђење безименога писца, који каже, да се Скендербег вратио у Арбанију на глас, да Турци намеравају наново да нападау на њ, ми можемо с доста поузданости тврдитп, да је тај новратак био идуће (т. ј. 1462.) године. Јер вако се за сад не зна ни за какав долазак турсви при крају прошле године у Арбапију или земље што су бдизу ње, то се може с поузданошћу узети, да је Скендербега позвао из Италије исги гдас, који се падази и у једном писму од год. 1462. 18. марга. које је нађено у миланском архиву и које гласи : Овде је стигао један послаеик Степана од Св. Саве, воји, поред осталих ствари, јавља овој пресветлој господи, да Турчин има чврсту намеру, да упадне у Арбанију и Боспу, те да завојшти на Морелаке а нарочито на Скепдербега..."|) •)-) „... Е гогЛо сцга ппо атђанзаДоге Де1 1)псћа б^ећапо Ле 8апс1;о 8ауа, фга1 1'га 1' аНге соззе поШШса а СЈиек^а Н1ша 1|а сће1 Тигсћо а1 1и1;о 4еИћега У1§'и1ге а 1е роНе с1е А1ћа1па е Де Воввепа, рег Гах-е соп1;га МогеИасћх АЊапехј тахјгле соп1;га ЗсаМепћесћо..." Макушсв, Ист. Спомеиици, 156.

ГОДВНА X г. председника да сазна из књиговодства, воливи је досадањи приход, а водики расход. Председник. Ја сматрам и за дужност да го учипим и без папомене одбора. Ја сам издао наредбу да се спреме тромесечни I рачуни и па томе се сад ради и одмах ћу изнети одбору. (Врдо добро). Ви сте господо могди видети у опшгин свим новинама, да је еспаФ месарски дужан био да поднесе извештај о оној потпори, воју је општина учинила еснаФу у 500 дан. на обучавање некодико ученика, који ће се спремити на страни за месарске и санунџијске послове. ЕснаФ је упутио једно писмо које је и у опшг. повинама шгампано. Ако желите да прочитам, (петреба). Добро. Примате ли в знању? (Примамо). Г. Апта Алексић по одавно је молио да изнесем пред одбор, да му се цена на тротоарсвим плочама, које доноси из Остружнице повећа, и да му се дозводи да може дати и полукоцке. Ево његово писмо. (Чита). Дакле он има одпадке од камена што прави плоче. Раденко Драгојевић. Ја држим да се то неће моћи одобрити, пошто тражи повишене цене. То мора да пређе преко лицитације, а без лицигације не може му се дати. Филип Васиљевић. Ово је баш добро што се г. Анта јавља. Ви видите, да ми на лицитацији имамо свеједне исте лициганте и кад овај г. Анта и иначе даје врло добре коцке, ја сам да се понуда прими, јер држа ли недржа ли лицигацију јевтиније добити неможемо. Соломон Азријел . Бога ми ја се пикако не могу сдожити са г. Филином. Без лицицације не дам никако. Он ако хоће може доћи па и сам на лицитацији лицитирати. Ђова Нешић. Ја мислим господо да би ову ствар могли овако да решимо. Најпре наше инжињерско оделење да прегледа те коцке и да се увери може ли се иримити, па аво може онда да се држи дицитација. Марко Велизарић. Ниједан предузимач неће да рескира и да улаже новац у израду коцка, па после да лицитара. Други лицитанг не може ни добито оно шго овај тражи, Тако се ио нашем -мишљењу, а ослањајући се на безименога писца и довументе, свршила ова евспедиција Скендербегова прево Јадрансвога Мора. Међутим вредно је погледати каво те догађаје излажу друга два Скендербегова оригинална биограФа, т. ј. Барлеције и ЕаШ Шив1х1. По оба ова писца Скеедербег се вратио у своју земљу тев но што се рат у Италији са свим био свршио а, тако исто по њима, он је био и у боју под градом Тројом, воји је шта више он и повратио Фердинанду од одметника. Ну, као што ћемо сад видети, то су само гатке и приче та два писца а никако не истроријске истине. Несумњива је ствар да је битва под Тројом била године 1462. а свршегак целог рата год. 1463.Ј) Међутим Барлецпје ставља, Свендербега у Италију још год. 1460. штојевећ велика погрешва према писмима из милапског архива, која смо напред паведи —- па се онда он по њему бавио у њој само годину дана, и опег је бпо под Тројом, па чав и све дотле док се рат италијапски пеје иотпуно свршио ! Па би

-(-) Гл. Риааддиј'1 вод год. 1462. и 1463..