Beogradske opštinske novine

.

БРОЈ 19

VI. По прочитању протокола лицчтације ГБр. 410 држане ирема решењу одборском од 31. Мартл 1893 год АБр 1481 (ГБр. 204) за инсталисање водовода у новој згради основне школе на дорћолу одбор је решио, да се ннсталисање водо вода у новој згради основ. школе на дор^олу уступи М. Сивчићу и Бекеру према прописаним погодбама и планопима а за цену од хиљаду четири стотине деведесет девет дин. и педесет пара. VII. Цредседник предлаже одбору, да према решењу своме од 15 Априла ове год одреди другог правозаступшжа на место г. М. Ст. Маркопића, кога је од дужности разрешио По саслушању овога одбор је решио, да правозаступник општине београдске буде г. Никола П. Николић адвок. из Београда под истим погодбама, под којима је и пређашњи правозаступник био, изабрав уједно повереништво, да ноднесе предлог, како, да се уреди иравозаступничко оделеае општине београдске. За поверенике изабрати су г. М. БончиЦ Ђ. С. НоваковиК и Р. Филиповић. VIII. Истражни судија за срезове врачарски и космајски актима својим АБр. 1396, 1681, 2238 тражи, да се одреде присутницц при ислеђењима крив. дела. По прочитању тих акта одбор је решио, да суд општински, одреди потребан број нрисутпика и о гоме известп како одређене, тако п истражног судију. IX. Иредседник позива одбор, да према 19 чл. зак. о општинама одреди коцком чланове бирачким одборима за збор, што ће се држати 2. Маја ове године за решење питања о поверењу или неповерењу данашнем оиштинском прес■стаиништву. Ио саслушању овога, одбор је одредио коц ком чланове бирачким одборима и то; За кварт варошки: Иетка Вељковића предузимача и Марка Баруа, мењача; За квајут врачарски: Павла Стевановића, капет. у пензији н Димитрија Николића, дрвара; За кварт иалилулски: Павла СтевановиНа, секрет. Касац. и Косту Симића, шпедитера;

да је оне Арбанасе, који су се противу НићиФора бунили, највише подстицао и потпомагао главом овај деспот Комнен, а у битци као Ахелоуса можда и предводио у боју 1 ). Да су цар Синиша и деспот Комнен заиста били чврсти савезници и пријатељи, види се и из даље љихове заједничке радње и судбине. Још нешто. У „Моштеп1;а га^ивта 2 ) налази се забележено једно решење тридесет и четири већника дубровачка, (111 сошШо го^а^огит), да се одговори неком „УабШо ХепоК, пипст (1от!]п 8 у т с е, рег Шит тос1ит, ^их У1<1е1)11;иг евбе уо пш рго 1;егга пов!;га, е! (]иос! Кап4 I П14ега (Нск> (1отто 8утсе, сит Л1о, (јие.т грзе ро8иИ т Пиега виа". Ко је овој „<1отти8 8утсе" ? Мн бисмо рекли, да то није нико друго, до овај наш СимеонСиниша, кога су Дубровчани звали диминутивним именом: Симчо , као год овамошњи његови земљаци: Синиша, што је такође умањено од Симеон. Поменуто решење дубровачког већа налази се под год. 1357. од 5. Септембра (Ше У. 8ер1ет1зп8). Тонамдајејош више разлога да верујемо, да је Синиша 1) „Г^ласник срп. уч. др." XIII. 326. 2) Моп. га^пзша Нђп ге&гтаИопиш. 2а§гаћЈае 1882. II. р. 193.

— 73 За кварт геразијски: Кос гу Ризнића, трговаца и Ђоку Бранковића, пензионара; Закварт дорИолски: Михаила Трпковића, секр мшшстарства Фипансије н Пиколу К. Поповића, трговаца ; За кварт савамалски: Атапасија Стеваповића, пред. суда у пензији и Милана Ст Марковића, адвоката.

општиискп послови. Осв^Кење иркве. Ново озидана црква на новом гробљу, а задужбина г-ђе Драгиње и мужа јој пок. г. Станојла Петровића бив. државног Саветника, готова је. Данас, као на дан св. оца Николаја, коме је црква посвећена, извршиће се освећење исте. Освећење ће почети у 9 часова пре подне а иосле освећења свршиће се архијерејска служба. Пошто г-ђа Драгшва ову своју задужбину уступа општини града Београда, ради потребног свршавања религиозних обреда житељима града Београда, то се овим грађанство извештава, да би могло и оно у што већем броју присуствовати овој свечаној и реткој прослави црквеној. С Т Е Ч А Ј. Оставком г. Михајла Стевановића, упражњено је место главног благајника општине београдске на које се овим стечај расписује. Плата благајнику је по буџету 4.000 динара. Добро је ако кандидат буде вичан дуплом књиговодству и свима пословима, што спадају у дужност благајника. Изабрати благајник има положити кауцију од 20.000 див. у готовом новцу или у државним хартијама од вредвости или у непокретном иман.у. у то доба, по свој прилици, после свог крунисања за цара, слао у Дубровник свога посланика Василија Зенови&и , да моли Дубровчане, да му у борби противу Уроша буду на руци, тј. његови савезници. Али му Дубровчани одговоре: „Е1; а<1 уехКа. (^ие УанШин поБхз ЈххИ; рго раг1е хр8хи8 (од стране Сининшне) по8 ЈеШтпв гевЈХЗпмп-ат, (цхос! вхххииз сех'4х, ^ххоЈ ргор^ег 1)опх1;а1;ет е!; вепзив е1и8 со»'ио8се1; е88е ћопат е! хи81;ат е! га1;хопа1>х1ет Е1; срхапЈо р1асеге1; Јео, е! 1мге1; ро88Шх1е, уе1ехххи8 1 хЂеп 1;ег ^иоЈ р а х е 8 8 е 1 х п 1; е г хх о 8 е 1 хх е р о 1 е т (синовца) уебћчхт (Синишиног). Из овога се види, да му Дубровчани из иоменутог разлога нису обећали материјалне помоћи у војсци, тј. нису пристали да му буду савезници противу законитог српског цара. Али га ипак не остављају без икакве наде, обећавајући му своје моралне услуге, тј. „8х рег поз аН(јП1(1 орегаги роа8е! рага1;х 8хти8 ас! охппе 1>епер1ас11;ит е! Уо1ип1;а1,ет р г о р а с 1Л с о 81; а 1; и а хп1)агит рагс1ит" — Можда није ово једини докуменат, који нам доказује, да је Синиша тражио на све стране савезника иротиву Вукашина, Уроша и царице Јелене. Али за сада нам је немогућно пронаћи још којег.

ГОДННА XI. Писмене молбе са доказима о спреми имају се упутити на председника општине београдске најдаље до 10. Маја 1893. године. Од суда одштине вар. Веограда 24. Априла 1893 год. Абр. 1795.

С Т Е Ч А Ј. Суду београдске општине потребни су седам извршитеља. Лица која желе да добију та места треба да имају ове погодбе: а.) Да су доброг владања; б.) Да су служили најмање као практиканти при судској, полицијској или другој којој власти; в.) Да су у стању да положе кауцију од 1000 динара у готовом новцу или у хартијама од вредности. Плата ће им бити 80 динара месечно а осим тога још и 4 Г, | 0 од суме, коју по пресуди било кривичној било грађанској наплате и 1°| 0 од суме коју по решењу о забрани осигурају. Ове ће им се процентне награде издавати из касе општинске на крају сваког месеца. Рок пријаве је до 15. Маја ове године закључно. Од суда општине београдске, 30. Априла 1893 год. Абр. 2352.

САСТАНАК ОДБОРА ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ Држан 7 априла 1893. год. у Београду. по ( стеногр. белешкама) (наставак) Последица тог Његовог славног и јуначког дела била је то, да смо и ми дошли на наша пређашња места. Решења државног Савета, која је пређашња Управа вар. Веограда предала била забораву

Ми смо оставили цара Синишу да се мисли: с које стране да упадне у Србију, и да почне остваривати свој план. Синиши је то задавало не мале бриге. Он је знао, да од његовог ирвог успеха зависи цео његов даљи рад и судбина његова: хоће ли он у истини постати прави наследник Душанов, или ће остати само да носи празну титулу његову. С тога му је ваљало добро мотрити, на коју страну да се крене, где би се извесном успеху могао надати. „Ићи са 5000 војске правце у Скопл.е није се усудио, јер би наступио на земљу „Храбреца" Вукашина, и био би разбијен". Ваљало је тражити неки најслабије заштићени крај Србије. У том премишљању протече му 1357. година. У почетку идуће, 1358. год. Синиши се укаже доста згодна прилика, да једном приступи извршењу своје намере. Те године маџарски краљ Аудвик са великом војском прелази Дунав, и упада у Урошеве земље 1 ). Урош и Вукашин имали су тада пуне руке посла, одбијајући Маџаре, па нису ни могли толико обраћати пажње на Синишу, и бранити од њега јужне крајеве српског царства. Скадар је био најслабије заштићен,

X) СрећковиКа : „Ист. ерп. народа" II 736.