Beogradske opštinske novine

ГОДИНА XI.

— 74 —

БРОЈ 19

извршена су јуче и ми смо само тим путем могли доћи на места на којима смо пре по поверењу били. На нама сад стоји дужност да што свесви ; е пријонемо, да нашој општини, као првој општпни у Краљевпни осветламо образ својим де.шма у сваком погледу, па и у погледу поштован.а Уставава и закона. С тога ја вас молим да чујете да вам прво саопштим акт Управе вар. Веограда, који нас повраћа у дужност и да га узмете на знање. (Оекретар прочшта. Чује се: Живео Управник!) (НАСТАВИЂЕ СЕ)

НАРЕДБА. Старају1ш се о интересима општине београдске и о тачном прикупљању њених прихода, законом и од надлежне власти одобрених, Суд општ. вар. Београда, на основу решења Државног Савета од 24. Октобра 1892. год. Бр. 3438. чл. 40. зак. о општинама и решења одбора општинског од 12 Маја 1890. год. Абр. 839, и 11 Јуна 1892. Абр. 7537, а у свези с наредбом Управе вар. Београда од 10 Новембра 1892. год. Бр. 10975. / наређује Да сваки онај који према поменутој наредби Управе вар. Београда од исте добије дозволу за давање балова, концерата и других забава, буде дужан с том дозволом пријавити се општинском Суду и њему положити ниже означену таксу, која је установљена у корист сиротиње београдске и народног позоришта. Ако који од сопственика или закупца локала где се дају јавне забаве, допусти да у његовом локалу какво страно лице даје предстве и друго томе подобно, а не увери се да је дотично лице поред дозволе добијене од управе вароши Београда и општини таксу платило, биће он одговоран општини за неплаћену таксу.

Т А К С Е за јавне забаве у општинп г.боградској I. а, За свирање муш. оркестра по каФанама, баштама и т. д. од концерта до . . . 3 д. б, За свираље са певањем вештака од 1

концерта 5 д. в, За свирање женског оркестра (даменкапеле) 20 д. II.

а, За игранку у локалу 1-ог реда .... 15 д. б, За игранку у локалу 11-ог реда .... 10 д. в, За игранку у локалу Ш-ег реда .... 5 д.

III. а, За панораму на дан 5—10 д. б, За разне нреставе и ноказивање вешгина, дневно 10—50 д. в, За менажерије и музеуме 5—-15 д. г, Циркус од преставе 10—20 д. д, За забаве „Тингл-Тангл" т. ј. (певање, свирање и нредстављање) од вечера 50 д. IV.

За друге врсте забава које овде нису нредвиђене решаваће општински Суд засебно. V. Сем овога наплаћиваће се још половнна од гореозначене таксе у корист краљ. српског народног позоришта. Од суда оаттине вар. Београда 14. Новембра 1892. год. АБр. 11331. у Београду.

РАЗНЕ ОПШТИНСКЕ ТАКСЕ.

I. Диглничарство : а) За чишћење димњака (цилиндера) без разлике на снратове 0 - 20 д. б) За неузидан шпархерд 0 - 20 д. в) За узидан „ 0'40 д. г) За велики узидан шпархерд у гостионици 0 - 50 д. д) За чишћење димњака од два спрата 0'20 д. ђ) За чишћење простог димњака . . . 0 - 10 д. е) За чишћење чункова од 2 и по метра уједно са пећима 0'10 д.

ж) За чишћење чункова од 2 и по метра уједно са више пећи ... . . . 0'20 д. з) За паљење димњака (цилиндера) без разлике на спратове 0 - 75 д.. II. Празкњење помијара и нузвника: а) Од кубног метра 10'— д. б) Од акова 0'50 д. III. Псетарина: а) Марка за пашче за годину дана . . 3'— д. б) Обнављање изгубљене марке стаје. . I - — д. IV. Гробарина.

а) Гроб за децу 7 - — д. б) Гроб за одрасле 12'— д, в) Мала гробница 555'52 д. г) Велика гробница III. реда 998-39 д. д) Велика гробница II. реда. .... 1099-32 д. е) Велика гробннца I. реда 1684-57 д. V. Мртвачка кола: а) Мртвачка кола стара са два коња . . 12 - 90 д. б) Мртвачка кола са анђелима са два коња 24-90 д. в) Мртвачка кола нова са два коња . . 36-90 д. г) Мртвачка кола нова са 4 коња . . . 72-90 д.

ТАКСЕ ЗА ИЗНОШЕЊЕ ЋУВРЕТА За квартове : Савамалски, Теразијски, Варошки

и Врачарски: 1. Од собеикухиње или мањег дућана са собом 0 - 25 д. 2. Од две нли три собе, са кухињом или већег дућана са магазом 0*70 д. 3. Од четири или више соба са кухињом, од ка®ане са кухињом, од гостионице са кухињом без штале 1*50 д. За квартове: Дорћолски и Палилулски: 1. Од собе и кухиње, или мањег дућана са собом 0*20 д. 2. Од две или три собе са кухињом или већег дућана са магазом 0'60 д. 3. Од четири или више соба са кухињом, од ка®ане са кухнњом, од гостионице са кухињом без штале 1 д.

Од суда општине београдске 28. Августа 1892. године АБр. 9449.

војске, можда је и наступило код војске његове неко гунђање и негодовање на узалудне напоре,- али ипак ми мисдимо, да ти узроци неће бити главни поводи Синишиног прекидања опсаде Скадра, пошто му се, како поменути писци мисле, и сва војска разбегла. Ту је био други узрок. Синиша истина оставља Скадар, и враћа се у своју царевину, јер се у то исто доба, 1358. год. кад је он био под Скадром, догодила и она знаменита битка код Ахелоуса, у којој је и деспот епирски НићиФор Анђеловић II погинуо. С тога Синиша, чувши за смрт свога противника НићиФора, и да су сада: Тесалија, Етолија, Акарнанија и Јелинска Влахија остале без господара, остави Скадар, и похита одмах тамо 1 ), да пре других заузме оно што је и пре било његово, и што је било лакше заузети, него ли да и даље, опсађујући Скадар, можда највише у корист Комненову, исцрпљујесвоју снагу у борби са јачим Балшићима 2 ). На тај начин боље је и успео(НАСТАВИЂЕ СЕ)

1) Дестунис, „Еп. Хроника" 7. РоуциеуШе 1. V. р. 219. „Гдасник срп. уч. др." XIII. 329. 2) ЈМс1.

вели г. Срећковић. Њега су једино бранили браћа Балшићи: Балша II, Страцимир и Ђурађ. Они су били на страни Вукапшновој, јер их је овај удадбом своје кћери Милице за Страцимира 1 ) умео за се придобити. Стојећи у непосредној близини земаља Комненових, Балшићи су могли у свако време грозити и њему, а посредно и Сииигаи. То је била политика Вукагаина и царице Јелене, да Балгаићи с једне, деспот НићиФор епирски с друге, а они сами с треће стране стесне Синигау и његовог савезника, да се окану својих планова и ратовања за царски престо српски. С тога је Комнену најпрече било њих — Балшиће савладати, те је но свој прилици на његово наваљивање цар Синиша и нристао, да се крене с војском арво на Скадар 2 у Синиша дакле иође са оном скупљеном војском од 4--5000 људи прво на Скадар, и опседне га. Али тај је град био врло чврст.

1) Нор? „Сћгоп. атесо-готапев" р. 534. — Не зна се тачно, које је године удао Вукашин своју кћер за Страцимира; по свој прилици да је ове године — 1358 бидо само преговора и обећања. Г. Ч. Мијатовић мисли да је то било 1359. год. (Гласник 35. стр. 220, примедба 1). 21Гласник XIII 328.

Стојећи на високој главици, између два друга висока брега, опкољен такође високим бедемима, Скадар је и природним положајем својим био тако рећи неприступачан. Сем тога, није он био тако слабо заштићен, као што је Синиша у први мах мислио. Њега су браннли храбри браниоци његови Балшићи, а можда је ту и нешто Јеленине војске било. С тога је Синигаа узалуд дуго на њ' ударао и трогаио своју снагу 1 ). Наскоро је већ почео увиђати, да му опсада иде врло тегако, и да ће му сви труди и напори скоро бити узалудни, па је већ нремигаљао: како би се са гато мање губитка а веће части и угледа окануо даље опсаде. Ди Сап§- и Орбини веле, да он није био ни толиког духа за тако велика предузећа, (песрге неве еа ашпп та§тп1иеиге ас ргиЈеггИа), н да га је за то и његова војска оставила, и да је он зато морао прекинути даљу опсаду града. Можда заиста цар Синигаа и није био онаким војничким даром обдарен као његов брат, цар Душан; и у дугој узалудној опсади, изгубивши неки део своје

1) Ои Сап§е „Еат. с!а1т", р. 132. — М. 0г1лм р. 270.

УРЕДНИШТВ0 И АДМ ИНИСТРАЦИ.) А ЈЕ У ЗДАЊУ ОНШТИНСКОГА СУДА

В ласник Општина Б:оградска

1крна радикална штампаги.ја 1:

У редник Урош Кузмановиб