Beogradske opštinske novine

Год. XIV.

- 87 -

Број 22.

28. јуна, чија су имена са почетшш словом: Ч. Ш. Ћ. Ђ. Сви ови могу своје коње упутити по другом лицу, а не морају лично долазити. Сви иапред позвани обвезннцп, и даваоци коморе имају доћи са коњима и прибором, или и без коња, ако ове из ма каквих узрока немају. Сви позвати имају собом да понесу и своје војничке билете. Од напред именованих несме нико изостати, јер ће се изостанак од ове смотре и позива казнити по чл. 88. закона о устројству војске од 500 до 1000 динара или од три до шест месеци затвора. Од суда оаштине града Београда, 17. маш 1896. г. ОВБр. 946 у Београду.

РАД ОПШТИНСКОГ ОДБОРА РЕДОВНИ САСТАНАК 16. Маја 1896. год. Председавао предеедник г. Михаило М. БогиКевић; присуствовао чдан суда г. Мих. П. Живадиновић, од одборника биди: г.г. Дим. Довијанић, Стеван П. Поповић, Дамљан Стојковић, Јооиф С. Јовановић, Јевта Стевановнћ, Голуб С Јанпћ, Спасоје Илић, С. Ђ. Јорговић, Јарослав Безуха Др. Војиелав М. Суботић, Мил. Марковић, Никола Бошковић, Сава М. Џевајровић, Влад М. г Бор},евић, Мих. Штрбић, II. Спасић, Др. Марко Ииколић, Ђор1)е Димитријевић, Јанаћ Конетантиповић, Др. Н. X. Николић, А. Г Б. Кумануди, К. Петровић, Н. Антоновић, М. Михајловић, Дим. Гавриловић, Сава Ковачевић. Мил. Ж. Маринковић, Ј. Алкалај Драг. Стаменковић. I Прочитан је запионик одборскпх одлука седнице држане 10. Маја 1896. год. и прпмљен је без пзмена. II Одборнпк г. Никола Бошковић наводи: а., предлаже, да се допустп грађанима Ломине улице, да о своме трошку направе канал за отпцање воде из те улице, као што су писменом«молбом МОЛИЛИ : б., ппта, зашто се не пзвршп регулацпја Мајданске улице, као што је раније решено у одбору; Узевпш Горњу Зету, Сте«1>ан, управу над њом, предаде свом сроднику Ђурђу Бранковићу. Ну Зећани не бејаху њиме задовољни, те изабраше себи за господара Стефана ЦрнојевиКа , из породице Јурашевића, која још из раније уживаше велику нопуларност. Он је положио почетак новој династији, која је управљала Горњом Зетом све до краја XV века. У прво време своје владе долазио је у сукоб с Млетцима због Доње Зете; доцније закључе мир и задржи свак своје. Од тога времена млетачка влада стара се да одржи добре одноее са Степаном. јер су Турци почели грозити њеним завојевањима у Албанији. Млетачки сенат, да би добио СтеФана за савезника против Турака, дао му је 1451. г. привилегију на млетачко грађанство и обећао годишњу пенсију од 600 дуката^ 1 ). За све време владе Степанове, Зета није подлегла насртајима Турака. У то време владаше у Албанији знаменити Ђураћ Скендербег, који штитећи од Турака Албанију и Епир, тим самим није допуштао Турцима, да нападају и на Зету. СтеФан I 1 ) Макушев],, Самоаванецв СтепанЈ, Мални. Руск В'1;стн. 1869 VII. 37.

в., реФерише, да се у барп венецији заузпма општинско земљпште од прпватних људи о чему постоје и акта из 1893. год. у бив. одељку теразијско савском; г., да ли је одобрена трошаринска тари®а, коју је одбор пре кратког времена донео ; д., предлаже да се калдрмише министарска улица (по старом називу). Председник је изјавио, а., да ће изнети молбу грађана Ломине улице одбору на решење; б., да се регулација у Мајданској улици изводи поступно према новчаном стању општине; в., наредиће компспји за убаштињење општннскнх добра, да ова заузећа расправе и осигурају имања од даљих заузимања; г., да тариФа трошаринска још није одобрена ; д. да ће предлог за калдрмисање ове улице изнети одбору на решење. III По прочитању акта управе вар. Београда н њенпх одељака АБр. 3749, 3750, 3732, 3706 3748, 3603, којпма се траже уверења о владању н нмовном стању пзвесннх лнца, — одбор је изјавпо. да су доброг владања и сиротног имовног стања : Видоје Мицић бив. служитељ во.јне одеће и његова свастика Катарина Марић; Михајло Ристић шпекулант; да су му непознати: Ћира Арсић овд., Исмајил Адам Алић овд. секираш, Никола Милошевић, бив. служитељ, Радован Стојановић бив. скретничар трамвајски, Максим Пешић, Јанко Лазић и Вук Конатаревић бив. чувари топчидерске економиј е. IV По прочитању молбе Марије Станпћ и Руже Васић АБр. 3865 одбор је изјавио мишљење, да се молитељицама може дати тражено уверење.

беше у сродству с њим и у току његове борбе с Турцима, бејаше му нераздвојни савезник. После смрти СтеФанове на владу ступи његов најстарији син Иван. Његовом појавом свршује се управо историја Зете и почиње историја Црне Горе. Зета је за његово време претрпела одлучан удар од стране Турака; а ево како. Заузевши Цариград султан Мухамед II, потчини својој власти и остале до тада још независне српске области: Босну и Херцеговину, а по смртн Скендербеговој покори и цео Епир и већи део Албаније. Обдарен таквим успесима мухамедански завојевач намисли да покори сву Европу. У тој намери крете он 100.000 војника на северо-западну Албанију, која тада беше у власти млетака. Он је био намерио да овлада како том облашћу, тако и суседном јој Зетом и да преко њих отвори себи пут ЗсГ Италију и Рим! Млетачка република, видећи блиску опасност, похита да ступи у савез с Иваном. Ради тога подари му она (1474. г.) наследно племство и пошаље му многи новац и дарове, молећи за помоћ против Ту-

V Председник општпне извештава одбор, да је управа вар. Београда актима својим АБр. 1325, 1326, 1327 и 1328 одобрила правила за општинске Фондове и вратила их општинп на пзвршивање; да је господин Министар народне прпвреде нретппсом својим АБр. 2150 решио, да кукурузни фонд не може ући у састав капитала новчаног завода за залоге јер би то било протпвно специјалном закону о кукурузном Фонду. По прочптању тнх акта одбор је решпо, прима се к знању одобрење управе вар. Београда правила за Фондове: болнички, за издржавање сиротиње општине београдске, о пензионом Фонду и пензионисању чиновника п осталих службеника општине београдске, за пострадале београдске трговце и занатлије општине београдске; да се тачка 1 члана 4 правила за новчани завод за позајмице на залоге изостави и да према томе фонд кукурузни не уђе као капитал овога завода. VI Председнпк пзвештава одбор, да је суд општински извршио решење одборско од 29. Феб. 1896. год. АБр. 1759 односно купљене куће Вел. Карапешнћа и да је Управа Фондова актом АБр. 3253 пзјавпла. да ће нримити општину за свога дужпнка по овој ствари ако онштина ноложп све до сада неплаћене интересе и иитерес на интерес; да је после овог одговора кварт Савамалски актом АБр. 3368 јавио, да ће се та кућа 10. јуна о. г. продаватп на штету општине, пошто општнНа до сада није ноложила куповну цену, нити је са управом Фондова ствар регулисала. По прочитању тих акта одбор је решио, да се суд општински нобрине, да одмах а најдаље до 10. јуна о. г. положи управи Фондова све до сада наплаћене интересе и интерес на интерес на дуг управн фондова, што је интабулисан на кућу Вел. Карапешића и да се умоли управа фондова да за главницу прими општину за свога дужника према решењу одборском од 29. Фебруара 1896. год. АБр. 1759. рака. Зетски владалац, знајући, да Турци пошто се утврде у сев. Албанији, неће нропустити а да не нападну и ца његову владавину а и предвиђајући дволичност млетачке политике пристаде и закључи с њима савез('). Од тада па за читавих пет годпна Иван-бег је заједно с млетачком војском, мушки бранио млетачке владавине у Албанији; ну, све то беше залуд.... Године1 479. Мухамед надвлада савезнике и Млечићи бејаху принуђени, да га моле за мир. По договору, који је учињен у Скадру 25. јануара исте године, они уступише султану сву Албанију, изузевши градове: Бар, Брач и Улцињ, који остадоше под републиком( 2 ). Тако је, дакле, у време Ивана Црнојевића, све балканско полуострво било опустошено ту])ском најездом; н на целој просторији тој, — остала је слободна само једна мала државица — Зета!.... (Наставаћ« ср.)

(') Милаковића II торпјп Стр. С7. — Макуш ев т,. ОелавлнахЂ вђ Албанји. 113 (-) Рајиах. Ба 8егђ1'е ес 1е Моп1епедго. 142.