Beogradske opštinske novine

Бро ј 14

- 56 -

Год. XVI

Београд, узели су све што им треба, направили су пдан и предрачун шта ће коштати грађење и експлоатација. И ја сам онда нашао да само по тој системи може рационално ца се ирави канализација у Београду, а ако ви хоћете други систем, ја на то не могу да пристанем, ја се морам уклонити". Дакле, господо одборници хтео сам овим да вам кажем зашто у понуди стоји Шонеова система а уједно да вам напоменем да се и у другом свету тежи томе, да се мале и средње вароши — у које долази и Београд задрже на овом сепарационом систему а велике вароши, као Париз, Лондон ит.д. да праве каналузацију по системи великих канала, који би одводили и нечистоћу из кућа и кишницу уједно. На посдетку, то је и право, кад о томе размисдимо. Кад израчунате колико нас има у Београду на 100 ™ 2 а колико становника на истомпростору има у Паризу или Лондону, онда ћете видети да је грдна разлика, и да је размера, у тим варошима, између нечистоће и кишнице с истог простора много и много мања но у Београду за то Гертнер и сва остала господа која су била на конгресу веле: да би мале и средње вароши требале да приме т.зв. сепарациони систем. Мени је пало у очи зашто у иопуди стоји само „Шонов систем" и зашто да правимо кроз цео Београд канале по тој вештачкој системи кад има места где то не треба да буде као н.пр. овде на врху брда пад је тако велики да не треба вештачки систем канала. Ја сам о томе питао г. Мариновића, и он ми је овако одговорио: за Београд треба на врховима да се употреби т. зв гравитациони систем, по коме нечистоћа услед своје тежине само одилази каналом а Шонеов вештачки систем је само за низине варошке; јер се оне у сваком случају морају вештачки каналисати. Дакле, значи да се г. Мариновић у понуди само није добро изразио. Г. Мариновић је човек који је толико година живео у Француској и доста се тешко српски изражава па је могао таку омашку и учинити. Г. Мариновић искључиво се је везао за Шонеову систему, али с том разликом да се он за ту систему није везао за целу варош већ само за низине, где здрава памет каже да треба да се употреби, где сам положај то захтева. Сад је питање: каква је то Шонеова вештачка система за низине '? Кад је г. Гертнер био овде ја сам му се био обратио тим са разним питањима, о канализацији Београда, и он ми је рекао: да је Шонов систем видео на берлинској изложби, да је изврсно ч>ункционисала и, да пре но што оде кући из Београда хоће ирво да сврати у Арад да види како и тамо овај Функционише, јер је у Араду по њему канализација већ извршена, он је отишао тамо видео је све, и кад је дошао кући и написао извештај о томе био је тако љубазан послати ми га. Ово је извештај, који је општина арадска дала г. про®есору Др. Гертнеру то није дао г. Мариновић као предузимач. Овај је извештај такав, да се у њега несме сумњати а писан је онда, кад се у Београду ни помишљадо није да се уведе Шонеова система канализације. Ја имам тај извештај при руци и он гласи овако: Арад је варош која има 50.000 становника, дакле скоро као и Београд. Канализација је у Араду извршена на једном нростору на коме живи 16.000 становника стално и 4.000 пролазно, дакле свега '20.000, колико чини и трећина Београда. И у самом овом систему канализације, као и у сваком другом, има апарата, који могу рђаво да раде. Међу тим, у овом уверењу, које је општина арадска издала г. Гертнеру стоји да су сви аиараши иошиуно добро радили, да никаквих неирилика није било и да је општина арадска решила, пошто се је уверпла у доброшу овога система да и остале дедове вароши каналише по њему! Ја сам тражио од г. Мариновића многа обавештења, што нам он није сам изнео, а која могу много допринети, што повољнијем решењу овога нитања. Ја сам помишљао и на то, да овај систем Шонов може трајати једну годину дана, па и две — три, али да би се можда што годдоцније десило ? И онданамје г. Мариновић дао штампано писмо Тулонске Општине, која је тражила мишљење о систему Шоновом, а и обавештење од Француске амбасаде у Лондону о ваљаности Шонеове системе. И ово је потписао лорд Розбери, а потврдио га је амбасадер Француски у Лондону. У тај акт, госпо-

до, морамо веровати, јер ту не сме бити преваре. И, господо, у томе уверењу изрично се вели: да тамо где је уведен Шонов систем канализације, и где је био дуго времена, у употреби, потпуно су задовољни с њиме и није могда да му се учини никаква замерка. По извештају г. Гертнера у Араду је неко време канал престао био да ради ; али томе је узрок био тај, шго су у каналу нашли били дугачко комађе дрвета које је запушило каиал, и кад су га извадили, онда је канал опет ночео лепо да ради. У осталом, такав се исти сдучај десио био код нас, у нашем водоводу, била је једна цев загушена кучином и дрветом, па кад су извадили кучину и дрво, опет је водовод врло добро радио. Али то су иеправилности у самој ^манипудацији, које могу код сваког система да се десе. Међу тим, госиодо, ако вам та уверења о доброти Шоновог система нису довољна ја ћу у овој прилици да се позовем на једног живог сведока који је гледао овај систем у пракси. То је наш уважени доктор Пачу. И мени је мило што је и он овде вечерас да може ово и да потврди јер се је он врло лепо у комисији о овоме систему изразио. 0 самом овом систему Шоновом почело се у оиште да говори тек од пре 10 година, и онда је тај систем имао врло јаких противника. Међу тим, о канализацији у Београду почело је да се говори пре 14 година. И онда се непрестано говорило, како ми треба да изведемо у нашој престоници нешто што је најбоље и ми смо заиста пре 9 година решили према извештају г.г. Стаменковића, Лека и Главинића и сви смо иристали на систем великих канала, који ће да одводе и метеорску воду кишницу. Ади то је господо одборници бидо све пре 9 година! И сам г. Херцберг каже, да пре 12 година и у Немачкој нико се није смео усудити да устане противу система великих канала; према томе није чудо што је у нашој општини пре 9 година донесено онакво решење о канализацији Београда. Из свију ових уверења, господо одборници увиђате да је се систем Шонов свугде где је употребљиван, показао као добар, а то значи да је и ова страна понуде добра. Сада да пођемо даље и сада долази, господо, оно питање -под 4 о ценама. Ови иредузимачи хоће да нам раде ове велике послове, па право је и да зараде; али питање је, да нас. они том приликом не одеру. Јер то је заиста, господо, мало незгодна ствар, како ћемо ми да погодимо шта кошта то; те да не буде после између општине и концесионара каквих спорова. Ми смо и г. Мариновићу казали отворено у комисији: „Па ви можете нама давати цене онакве какве ви хоћете, а не какве су у ствари", и он је одговорио : „Изводате, господо, ви изабрати два човека — стручњаке и ја ћу изабрати два, па они нека утврде цене когатања." Ако се пак њих четворо не би могли да сдоже у тим ценама, онда ће ваш министар грађевина имати да нресуди. II ја не знам, господо, какве ми веће гаранције можемо тражити од предузимача. Можете једино у таквом случају сумњати на нашег Министра грађсвина, јер он увек има пресудну реч у оваквим спорним питањима У осталом то је мало чудна и смешна ствар и за менс врло тугаљива, да улазпм у њу. То би значило да ми још сад — у напред — мислимо, да оиај министар грађевина, који ће онда бити кад се буду цене утврђивале да он неће радити као што треба! У остадом, господо, у таквом случају сва би чаршија повикала на тога министра, а и новине га не би оставиле на миру, с тога о томе нећу ни да говорим; ја мислим да смо с те стране у овој понуди осигурани, а. ако би почели још сада да сумњичимо, онда је боље ништа и не радити. Ја, пак, лично могу да будем потпуно задовољан с тим, што један странац долази и каже: „Ако се наши делегати не сложе и не погоде одкосно цене, ми ћемо бити задовољни са решењем вашег мипистра грађевине." Ја дакле мислим, господо, да је та ствар од таквог значаја да се таквој једној одредби у овој понуди не може нико противити. Дакле, господо, ја мислим, да нећемо погрешити ако усвојимо ову понуду. Јер . прво, с техничке стране овај систем сепарације, са Шоновим системом добар је а и знатно је јевтинији и за наше придике погоднији од система канадизације за цедокунно нрибирање воде. Међу тим, ми не можемо да тражимо ни од кога да нам ради ове радове на своју штету, већ је

више него сигурно да ће они овде зарадити, само што је овде у нашим рукама да ми одредимо ту његову зараду; јер као што смо видели крајњу иистанцију за решавање и одређивање цене коштања рада и материјала пма наш Министар грађевина. Сад имам да одговорим и на питање које сам ставио под 5,) т. ј. односно експлоатације ових радова. Каже се : па он може да удеси трошкове експлоатације тако, да од прихода екснлоатације неће бити никакве добити. Н. ир. може да доведе инжињере, па једном да да 30.000 дин. плате, другом 20.000, трећем 15.000 и т. д. па ће на тај начин да нам дигне све приходе и од експлоатације и од трошар^не. Збиља, господо, кад би то било тако у ствари, да он сам одређује, те трошкове експлоатације, ја никад не бих пристао да дам свој глас ни за ову ирелиминарну конвенцију; али то тако не стоји у ствари. Онда, кад сам ја имао у рукама писмо Гертнерово и податке из арадске општине, ја сам онда повео разговор о том и са г. Мариновићем, и он је тада рекао: „па овај систем канализације неће се увестн сада први пут у Београду, него њега већ имају многе вароши. Има вароши, које га у режији експлоатишу, а има их, које су га дале у концесију, на онда, нека општина београдска узме податке од свих тих вароши шта их кошта експлоатација, нека се онда пореде оне вароши, које кошта најскупље, и оне које кошта најјсвтиније па ћемо онда утврдити и границе у којима може да се креће и експлоатација канала у Београду. То све, господо, није записано у овом извештају већине и за то сам ја примио на себе да дам обавештења у овом правцу. Као што сам рекао и мало пре, то што је говорио г. Мариновић, мени није било доста, већ ја имам и извештај шта кошта експлоатација у Араду и, са тим у џепу, ја сам нитао г. Мариновића: „Па шта ће од прилике да кошга та ваша експлоатација?" Он ми је онда одговорио, и кад сам те циФре сравнио са онима које сам добио из Арада, видео сам, да се оне не разликују много. И ја сам му поновио. „Ако сума ваше ексилоатације буде много већа, него што је у Араду, ја не пристајем на ваше услове и тржем реч натраг." Да чујете еада, господо, шта кошта експлоатација ове уетанове у Араду. Тамо је извршена канализација по овом еистему, као што сам рекао, само у једном делу вароши и то за 20.000 становника. То би било, од прилике, за трећину Београда. У Араду, господо, та експлоатација кошта оволико. (Чита податке о коштању угља, иижењера, машинисте и осталог иерсонала у Араду. 237.500 кд. угља на годину : 2.13") {1. 1 машинист „ „ 1.200 „ 2 ложача по 800 II. 1.600 „ остали материјал 300 „ годишњи издатак 5.235 11. т. ј. 14 11. 34 кг. дневно ! За мене је нак довољно то што сам концесионар признаје да експлоатација у Београду неће превазићи ону границу, у којој се оиа креће у другим варошима. Могло би се рећи, да ће у Београду та експлоатација коштати три пута више него што је у Араду, јер у Београду има 60.000 становника а у Араду је изведена канализација само за 20.00Ј становника. То неће бити тако велика сума. У осталом, неће нас ни шолико кошшаши, јср, н. пр. неће нам требати за то што је Београд три пута већи од Арада, три пута толико персонала, већ мање н т. д. И у главном, нека експлоатација Београда кошта 2 /в више од Арада, а то није много, значи да експлоатацијони трошкови не смеју прећи суму од 20.000 динара. То је што сам имао да кажем о експДоатацији. Господо одборници, ви и сами видите да и овај део нонуде не погоршава њезину добру страну, дакле да и њега можемо са мирном савешћу да примимо. Сад је на реду питање о тариФи. Ја сам одмах у ночетку казао да ја а тако и цела комисијска већина пристајемо једино на ову прелиминарну конвенцију само под погодбом: да тариФу одређује београдска оггштина. Господо, ово је врло важно. Ако би се одређивање тариФе уступило концесионару, опет понављам, то би погоршало Финансиску добру страну ове понуде. Ја тражим да се то задржи као право београдске општине. Какво право ми задобијамо овом тариФОм?