Beogradske opštinske novine

- 57 -

Год. XVI

Ја налазим да је овде врло много добијено одређујући тарифу, ми можемо да одредимо, колики ће приход бити од ових установа. И тако београдска ошнтина добија један регулатор којим може да регулише приходе концесионара. Ја унапред изјављујем да_ ћу увек стојати на гледишту: да канализација несме никад бити једна установа од које ће општина од својих грађана да ћари! Ми Омо наметима: трошарином, водоводом и т. д. тако јако оптерећени, да нас много има који јако осећамо те терете; дакле, унапред кажем, да та тариФа не сме да буде велика. Ја бих пре пристао да се ова ствар поквари, ако би тариФа била велика. Кад имамо ту тариФу у рукама — а г. Мариновић пристаје да је ми имамо — онда ће се њоме регулисати и она евентуална добит, од тих предузећа коју општина има да дели са концесионарима. Ако се тој компанији задужимо 10,000.000 дин., према утврђеном ануитету имамо да плаћамо годишње 630.000 дин. Значи, да првенствено из прихода има да се исплати ануитет у 680.000 дин. годишње а тиме у року од 50 год. има да се иснлате све установе. Ако би што год претекло преко ануитета и расхода око експлоатације, — а то ће моћи бити само онда ако одбор општине београдске одреди такву тари®у. Ако би дакле било евентуалног прихода, онда ће се тај приход дели ги на пола између општине ц концесионара. Хоће ли бити овога прихода и колики ће он бити, по мом мишљењу то ће имати одбор општине београдске да реши. Ми не морамо бити у то време одборници; али немамо права сумњати: да ће, они који после нас буду одборници, радити на штету општине! Ја мислим да и ова тачка одељењу добити није тако рђава, кад долази у питање: хоће ли се ова понуда примити или ће се одбити. Ја се опет враћам на оно што сам у иочетку рекао : често пута добри људи .заложе се за добру ствар, али она не испадне за руком само зато, што неко дође па каже да и преко тога има нешто што је још боље! Ја се потпуно са тиме слажем а и ви ћете се сви са мном сложити, да би најбоље било кад би нам неко, рецимо преко поште, макар он сам и не долазио у Београд, — послао 10,000.000 дин. па да ми еами са њима располажемо како ми хоћемо! Дошао је Вајс са својом понудом и ире неколико дана ми с.мо мислили ту ће нешто да буде и многи смо се поколебали о понуди Косу и Мариновића, мислећи ето готових новаца. Ми бисмо то волели. Али господо има људи који кажу да и то не ваља, јер може овај новац да се расточи, може да оде на другу страну као што се је и досад дешавало, са трошарином. Затреба општина новац да иснлати чиновнике или новериоце и онда шта радимо? Ајде да позајмимо од трошарине на ћемо вратити, а кад се то пе може да врати ми се чудимо и питамо: гдо је тај новац? Ми смо га потрошили правећи позајмице из трошарине. То је све позајмљено општини. Дакле, ја се бојим кад би неко послао тих 10,000.000 да би могли рђавим пу•тем да прођу, не да се потроше нанешто, чему нису намењени, а ово се већ дешавало у општини. Господо истину признати није ружно. (Р. Драговић упада: Ја мислим да није лепо да тако говорите о грађанима наше престонице) (председнпк: Молим Вас, оставитс нека говори не упадајте у реч). Напослетку тако мисли и г. Вујић усвомизвешћу, а има нас, мислим, доста другова који тако мислимо, а надам се да и међу грађанима има много њих, који овако мисле и осећају. Ја хоћу да закључим. Бојећи се, господо, да «а стране нећемо добити готових новаца, бојећи се да тражећи боље не изгубимо и ово, ја сам се решио, предомишљајући ее дуго и дуго и из свега сам извео евоје мишљење ; којеможе бити није баш правилно, али мене је као одборника овластило да потпишем извештај већине да потпишем ову прелиминарну конвенцију Косу и Мариновића с оном тачком, без које — као што сам напоменуо то је право одређивања тарм>а да одбору општинском припада — не бих примио ову конвенцију. Мислим, господо, да ова прелиминарна конвенција још није уговор. Тај ће уговор имати да се утврди после 6 месеци и онда је на правницима да га напишу какотреба да се осигурају сви интереси ошнтински, како се уговор не би могао тумачити овако и онако. Кад се тих 6 месеци чекања упореде, са 14 година, које су протекли од како смо се на ове

радове решили, онда нећемо много изгубити, ако би се ова погодба после 6 месеци и нокварила. Пре 9 година у извештају комисије, којисунотписали као чланови г. г. Пачу, Ј1еко, Стаменковић, Главинић, било је предложено и одбор је усвојио да правимо канализацију а ми је јоши данас немамо, и ако смо се тада били мушки решили да је направимо ! Ја се бојим да не примајући ову конве .|Цију питање о канализацији не гурнемо опет за У година натраг, да не ометемо целу ову ствар, а од какве је вредноети по здравље канализација, о томе не треба говорити. Дакле, за то што мислим да канализација треба да буде што пре готова, мишљења сам да примимо ову конвенцију па према томе да у своје време склопимо и деФинитиван уговор с понуђачима. Што се тиче теориске стране овога пигања, по којој не би требало овакву установу давати у концесију, ја каже.м не само ову, него ни једну не треба дати т. ј. кад би ошитина београдска могла да скупи 10,000.000! Једангоеподинрече: од прихода трошаринског ми ћемо то да нравимо ? А кад смо се запитали колико се може од тога добити? одговор је гласио највише 200 000 дин. годишње! Господо, с 200.000 не улази се у овако велике послове. Ако ти нослови коштају 8,000.000, онда рачунајте колико година треба да кљуцамо док те послове евршимо — 40 година! То је бар чист рачун! За то време требао би да се издржи један велики биро, који би радио овај посао а бога ми он онет не би могао бити без какви надзорне комисије, којој би се за наджиравање морало плаћати, јер нико не би хтео ни ово џабе да ради 40 година! По овој конвенцији све ће те послове радиги они који их и експлоатишу а наравно да то мора да се плати, али и да се све сврши у року од три године. Ја верујем да има госноде која мисле да ће се сад боље радити у општини, али то боље неће бити онако идеално како треба да буде. Даље, вели се да је у науци и практици осуђено да се експлоатација овакве установе дају у концесију. Општине, које су у тако лепим приликама да имају по који милион у својим касама, они су у прилици да тако — саме експлоатишу — и раде, али оне које нису у токо срећним нриликама, оне то дају у концесију и раде не како би желеле, него како могу. Овај ионуђач Косу према добивеним извештајима, он је потпредседник управе друштва, која експлоатише водовод у Бечу. Дакле, да се овакве установе дају у концесију и у другом свету, то вам је доказ. ЈГога има и у Паризу, Петрограду итд. Оад да се вратим на један одбор, којијебио пре нас. Кад је оно био председник београдске оишгине Др. Владан Ђорћевић одбор је био и,5абрао новереништво, у које су ушли г. г. Др. Владан, Ј. Крсмановић и Ј. Антула да нропутују но Европи и ироштудирају разне модерно уређене ошитинс па да после одбору то реФеришу те да знају како ће и шта ће да раде. Они су отишли на тај пут па кад су се отуда вратили, они су реФерисали одбору шта су све видели а између осталог ре®ерисали су и о уређењу лондонске оиштине. Тада је један одборник рекао: Али ви нама не кажете, шта је вама лондонски Лорд-Мер показао, а то је да су касе лондонске нуне. Онштина лондонска и друге, које имају пуне касе, верујем да не би долазиле'на мисаодана овај начнн те послове врше; али где су Финансије таке, као што су у београдској општини, ту мора да се решава на овај пут и начин извршења ових радова. Господа теоретичари моху бити и сунротног мишљења, али ја с практичне стране мислим да је ово најбржи и најпрактичнији пут и начин да до тих нотребних нам установа дођемо. Сад је само питање да ли нису и г. г. Косу и Мариновић од оних „рајзендера" који иошав на оријент својим „кшеФтом" тек реку „ајде и београдској општини да понудим нешто" идаду тек по неку понуду. Таквих понуда има грдна маса. Осем Вајса било је такве сорте понуђача ваздан, само што нам се Вајс учинио озбиљан понуђач јер га је препоручио наш суграђанин Божа Живковић. Ја сам мислио да тај човек има читаве милијарде. Они су дошли пакажуШвајцарска је од својих предузимача и експлоататора откупила све своје железнице у земљи и ови сад незнају просто шта ће да раде с толиким силним новцем. Сад се и то некако окренуло, па није баш тако, као што је престављено. 0 го-

споди Косу и Мариновић гласе ре®еренције са свим друкчије. Господо. Ја с мирном савешћу, из разлога које сам овде навео, гласам да се нрими ова нрелиминарна конвенција само с оном оградом о тариФи — да је општина одређује. Детаљне ствари и нису мог.ге да уђу у ову конвенцију, јер то и није посао прилиминарних конвенција већ деФинитивних. Још сам питао г. Мариновића: да није и он један од онах што овуда нропутујуј дођу и за кратко време однесу нован, јер сам ја мислио да ће и он узети ову концесију па је нродати другом, као што је случај са концесијом за трамвај и елекгрично осветљење. Међу тим г. Мариновић каже овако : Ја сам слао моје инжењере у Београд, а ви о тој ствари нисте ништа знали. Наши су инжењери нростудирали целу ствар и ја у главном имам готов план канализације. Ја имам тачан предрачун експерата за ове ствари шта ће коштати експлоатација ових нредузећа и пошто сам се тачно снабдео свима тим потребним датима, ја сам се усудио да доЈ^ем у Београд и да вам учиним ову понуду јер се већ годину дана тим послом бавим. Ја мислим да је овакав човек — чини ми се да не грешим кад то кажем — далеко озбиљнији од г. Вајса и осталих, и на основу те његове озбиљности, па основу оних пренорука којима нам је он упућен и препоручен од нашег министра у Паризу, ја мислим да се ми можемо упустити с њиме у погодбе, на основу прелиминарне конвенције, коју пмамо нред собом. Др. Лаза Пачу. — Господо ја нисам имао намеру да сад узимам реч да говорим о овом прсдмету; мнслио сам да претходно чујем осталу господу, која ће да говоре, али, ношто сеуједној прилици позвао г. Канетановић на мене, то ми је дужност да сад говорим. Сем тога, сматрао бих за дужност да дам своју реч и због тога, што сам ја поодавна у овим стварима давао реч. Имао бих и трећу дужност, да дам своје мишљење о овој понуди и стога, што сам ја такође веома често имао прилика да разговарам са г. Мариновићем, као и г. Капетановић, а и што је г. председник Општине био тако добар, да и мене позове да један пут присуствујем састанцима комисије, коју је одбор био одредио, да исиита и проучи ову понуду. Ја сам, господо, присуствовао томе састанку и дао сам своје мишљење, дао сам га отворено, прецизно и скроз јасно. Ја, госнодо, на жалост, морам да признам, нисам долазио често у одборске седнице, јер немам времена за то, спречен сам државним нословима, али био сам у таквом ноложају, да се о том моме мишљењу, које сам дао у комисији, ништа није чуло. Ја сам био позван од г. председпика даприсуствујем раду комисије, али, и ако је његов позив био врло љубазан, ипак је он био неодређен; јер, господо, ја нисам био позван као члан комисије, те да бих могао са осталом господом члановима да дам свој глас о овој понуди, а нисам био ни умољен да дам своје мишљење написмено, као што су остала господа умољена. С тога сам ја своје мишљење морао датиусмено, и оно нигде није написано. Међу тим, господо, како сам ја од почетка учествовао у овим општинским радовима, као дугогодишњи ше® лекар општине Београдске, а иначе сам се интересовао студијом радова те врсте, сматрао сам за дужност и по томе да се и овде чују моји разлози о овој понуди. Господо, ја управо не знам са кога краја да почнем, јер сама ова ствар мало је незгодна а ме!)у тим врло је крунна, јер се она разилази од онога тока послова, којим су је руководили, не један, него неколико одбора и иде једном са свим новом основом, а то је, господо, мало незгодно преломити од једном. Чује се врло често мишљење, како већ четрнаест година радимо на нашим опшгинским пословима па ништа до сад нисмо урадили, на ако тако будемо и даље радили — тешко нама ! Тако је, господо, и наша штампа аргументирала, али то је мишљење погрешно. Заиста, госнодо, има четрнаест година од како је пала мисао да треба радити на тим нословима; али, ви се сви сећате, да је тек нишка скунштина 1894. год. донела закон, којим је одобрила онштини београдској да може да наплаћује трошарину, и онда је са свим природно да се није могло ни помишљати на радове у Београду, док се не створе Финансијски извори одакле ће ти послови да се плаћају. Ади